Војислав Вучковић
Српски композитор, диригент и музиколога Војислава Вучковића, професора музичке школе „Станковић“ и диригента Београдске филхармоније, сарадника многих листова и часописа, једног од покретача и главних уредника „Недељних информативних новина“, убијен је у Београду 25. децембра 1542 године од нациста.
Вучковић је рођен 18. октобра 1910. године у Пироту. Револуционарном студентском покрету приступио је почетком тридесетих година, за време студија у Паризу.
Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1933. године. Своју антифашистичку и комунистичку опредељеност изражавао је и у музици (симфонијске поеме „Буревестник“, „Озарени пут“ и др). Фебруара 1934. положио је докторат из филозофије на Карловом универзитету у Прагу, с тезом „Музика као пропагандно средство“.
Био је организатор студентских рецитативних хорова. У његовом стану, у Скадарској улици, држани су илегални партијски састанци. А 1938. године у његовом стану се Јосип Броз Тито састао са групом интелектуалаца-комуниста.
После окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године, укључио се у Народноослободилачки покрет. Средином 1941. морао се повући у илегалност, јер је био потказан полицији, али је и даље наставио, активно, да ради. Организатор је акције за прикупљање потписа културних и научних радника, као одговор на „Апел српском народу“.
Ухапшен је 24. децембра 1942. године, а сутрадан је умро, од задобијених рана приликом хапшења и мучења у Специјалној полицији.
Основна музичка школа у Чачку носи његово име, као и музичка школа у Београду.