(Видео) На велики петак у Жачу: Овде само поглед ужива, све друго се мучи

Васкрс је за Србе у повратничком селу Жач код Истока као и свуда међу православним живљем велики је и радодстан дан. Тада се заборављају сви пољопривредни послови, домаћице офарбају јаја и оним првим које су извукли из луковине обавезно нарумене деци образе како би била црвена и здрава као дрен.

У недељу на празник домаћини износи на сто најбољу ракију којом дочекује госте. Раније их је било више, а сада из године у годину све мање, што због короне, што због последњег рата који је родбину расејао свуда по белом свету.

 Десет година после рата Вељко Коматовић се са супругом и двоје деце вратио у родно село. У почетку је било тешко. Сви под једним шатором, а вани демонстрирају непријатељски расположених Албанаца којима није по вољи што се Срби враћају. Веровали су да су их једном заувек протерали. Напади, каменовања и пуцњава на повратнике. Све се то поднело и истрпело зарад повратка на своје имање.

На велики петак 2021. године пун самопоуздања и вере Вељко нас дочекује као свој на своме, у кући коју је проширио и доградио на дедовини.

Иако га је први комшија много пута нападао, сада је више него сигуран да га одавде ништа не може помаћи. Истиче да је спреман да помогне сваком житељу Жача који одличи да се врати и оживи огњиште и имање.

Вратио се и Славиша Коматовић. У кућици од 40 квадрата живи са супругом и троје деце. Док седимо под још увек недовршеним тремом и уживамо у непроцењивом погледу који пуца на снежне врхове Проклетија Славиша прича:

„Овде је само то лепо, поглед на косовске Алпе. Нема тог новца који ће да га плати, а о осталом да не говорим. Живот је тежак, само око овде може да ужива“, прича овај повратник и открива горку истину.

У кући Коматовића на велики петак се фарбају јаја. Домаћица Оливера је од раног јутра у послу, док Анђела (11), Николина (10) и Стефан (6) помажу да се она украсе сличицама.

Славиша са супругом и троје деце живи у кућици од 40 квадрата. Живот га је натерао да све научи да ради. Мајстор је он, дозидао би још коју собу деци, али нема пара. Ни он ни супруга не раде, живе од пољопривреде и обрађују 10 хектара имања. За сада је то довољно да се измире  основне потрепштине у домаћинству али не и за даље школовање деце, открива домаћин.

Додаје да му је више пута до сада долазило да све покупи и оде негде трбухом за крухом, али, спречава га то што је овде сада нешто стекао, а и земља се не оставља тек тако. Каже родна је, једино што човека не може да роди.

„Родна јесте, пуста не остала, без ње тешко са њом још теже“, прича Славиша, повлачи дим цигарете и још једном погледа у правцу Проклетија па у небо.

„Неће данас киша, допустиће Господ да се одморимо за празник, а онда нам ваља кукуруз сејати“.

Иван Миљковић

Повезани чланци

Back to top button