Велике београдске демонстрације против Александра Обреновића

Близу 5.000 студената, ђака и радника је у Београду 23. марта 1903. године масовно демонстрирало против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића.

Организовали су их студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кацлеровић јер им није дозвољено одржавање промарксистичког скупа, у Београду.

У сукобу с полицијом погинуло пет, рањено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Кацлеровић емигрирали.

Генерал Димитрије Цинцар-Марковић 1902. гидубе постао је председник владе. Била је то неутрална влада. Она је најпре одгодила скупштину на два месеца, а онда је закључила скупштину без заседања.

Мале демонстрације трговачких помоћника претвориле су се 23. марта 1903. у велике демонстрације, којима су се придружили студенати и други грађани. У сукобу са војском и полицијом погинуло је пет, а рањено шест грађана.

Краљ је 24. Марта 1903. у 23:45 опет извео државни удар. На 45 минута је обуставио Априлски устав из 1901. и онда га поново вратио на снагу. Током тих 45 минута распустио је скупштину, сенат и Државни савет и поништио све указе о именовању сенатора, укинуо је закон о изборима, о општинама и о штампи. Наредио је и нов избор судија, сем председника Касационог суда. Одмах је поставио нове сенаторе, саветнике, а поставио је и нове законе о штампи и општинама. Укинуо је законе за које је тврдио да су радикали успели да наметну, а распустио је и тела где су радикали доминирали. На изборима сазваним после тога државног удара изабрани су само они, који су били у савезу са двором.

Мајски преврат

Међутим, скована је завера официра београдског гарнизона и присталица Петра Карађорђевића. Завереници су после поноћи 29. маја 1903. опколили краљев двор, упали унутра и убили краља Александра и краљицу Драгу. По извршењу у мају, ово дело је добило назив „Мајски преврат“.

Влада краља Александра је остала упамћена као време непрекидних криза и државних удара, без корисних резултата у унутрашњој и у вањској политици. Нешто је рађено на смањивању државних дугова, покушајима стварања балканског савеза са Бугарском и Црном Гором, постављању српских владика у Македонији и Старој Србији, и реорганизацији војске (под краљем Миланом).

Повезани чланци

Back to top button