Велика субота

Велика субота или страсна субота је хришћански празник посвећен успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад, уједно представља и увод у васкршње празнике.

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника.  Спрема се и чисти кућа, боје јаја, по правилу рано ујутру пре изласка сунца. У Хомољу месе колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи.

Велика субота је дан када се тихује и моли. То је дан када је Христос сишао у АД да проповеда јеванђеље мртвима, како би показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.

Фото: Ризница

У вечерњим часовима, тога дана, плаштаница се износи испред храма, носи се око цркве трипут и поново спушта у гроб. У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.

У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада „масте“, односно боје јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или „масте“ у чађи. Јаја искључиво боје женска деца.

Повезани чланци

Back to top button