Сјај у трави
Сјај у трави
Сада, када ништа на свету не може вратити дане прохујалог лета
наш сјај у трави и бљештавост света,
не треба туговати,
већ тражити снаге у оном што је остало и с тим живети…
Заборавимо, не ради нас, не ради заборава,
заборавимо да смо се волели,
да смо се свађали да смо били криви.
Пожуримо, с данима и данима што ће доћи
можда ћемо се наћи једанпут на малом врху живота и неизречене тајне
хтети једно другом да кажемо, ал` проћи ћемо једно крај другог
као странци један скренути поглед биће све
што ћемо једно другом моћи дати.
Заборавићу очи и нећу посматрати звезде које ме на тебе необично
подсећају.
Не бој се, једном ћес се заљубити ал` љубићеш зато што ће те
нешто на тој жени подсећати на мене.
Био си моје велико пролеће успомена која ће дуго живети у будућности које ћу се сећати,
Осетићу тугу јер сам тебе волела, биће то иронија туге,
нестаће сјај у трави, нестаће величанственост света,
остаће бледа слика оног што је прошло.
(William Wordsworth; l770-1850)
Портал Ризница објављује тренутке у времену које је Николина Васић овековечила објективом свог фотоапарата. Николина је рођена 22. 05. 2001. у Косовској Митровици, а живи и ствара у Племетини код Обилића.
Студент је прве године графике на Факултету уметности из Приштине који је измештен у Звечану.
Последњих седам година бави се фоторафијом. Каже да је свака фотографија прича за себе те стога воли да испод њих дода одговарајући цитат или мисао.