Шафран: Цвет загонетног изгледа и дуге историје

Цветови дивљег шафрана у ово доба године могу се пронаћи на многим пропланцима и осунчаним местима на рубу шуме. Не расту свуда, већ на одређеној надморској висини. Цвет нежно љубичасте боје избија из луковице. У новобрдској кривој реци биљку зову циганска кочума.

Ево шта званична наука говори о овом цвету.

Шафран (лат. Crocus sativus; vernus) је вишегодишња биљка, луковица. Из њеног цвета се добија зачин.  Живописни гримизни жигови (стигме) и стубићи (стилови), звани кончићи или нити, сакупљају се и суше ради употребе као зачина и средства за бојење хране.

Фото: Ризница

Шафран, већ дуго међу најскупљим зачинима по маси на свету, вероватно је први пут узгојен у Грчкој или недалеко од ове земље.

Лагано се раширио у већем делу Евроазије, а касније је донет у делове Северне Африке, Северне Америке и Океаније.

Биљка може достићи висину до 30 cm. Нема правога стабла. Шест латица цвета, заједно са два уска листића, расту из подземне гомољасте луковице.

Цветови иначе израстају између листова, с дугом цеви и звонасто раствореном круном од шест једнаких листића; љубичасти су, жућкасти или ружичасти.

Тучак је код свих шафрана златно-наранџасте боје и, најчешће, надвисује истобојне прашнике. На врху тучка налази се стигма, жиг чији је задатак да прихвата поленова зрнца. Осушени жигови се, поред употребе као зачин и за справљање боја за бојадисање намирница (посебно колача), користе и у медицини. У већој мери, шафран је отрован.

Шафран се највише производи у Ирану коме припада приближно 90% светске производње ове биљке. 

.

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезано
Close
Back to top button