Sa ansamblom „Agia“ iz Beograda na Festivalu Medimus u Prizrenu

Stajati ovde na Kosovu i Metohiji, u crkvi Sv. Spasa u Prizrenu, pred narodom koji je ovde. To je zaista poseban osećaj i velika čast i odgovornost na nama da se spremimo, osmislimo sve i iznesemo koncert što bolje“, kaže Ivana Arsenijević članica ansambla „Agia“ koji je održao koncert na ovogodišnjem „Medimusu“ u Prizrenu.

U prepunom atrijumu crkve Svetog Spasa u prelepoj atmosferi ansambl „Agia“ je osim crkvenih himni i molitvi, otpevao i nekoliko kosovskih pesama.

Učesnici festivala i organizatori su kao i svake godine bili smešteni u manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, a svoje emocije i utiske sa samog nastupa ali i boravka na Kosovu i Metohiji podelili su sa nama članovi ansambla „Agia“: Ivana Arsenijević, Biljana Starešina, Ivan Nisinger, Zorana Srdić i Marija Josipović.

Ivana Arsenijević ističe da se pojanje u atrijumu crkve Sv. Spasa drugačije čuje od pojanja na bilo kom drugom mestu:

„Mi smo pevački ansambl „Agia“ iz Beograda i negujemo staro crkveno pojanje, poznatije kao vizantijsko pojanje. Pevamo iz neonskih zapisa to je drevni način zapisivanja muzike koji se tokom vekova i menjao i razvijao, a takođe na repertoaru smo imali i nekoliko tradicionalnih kosovskih napeva koje smo mi po nekom našem osećaju blago aranžirali. Velika nam je čast da smo ove godine svojim koncertom otvorili šesti po redu Medimus festival. Ovde je divna atmosfera, neki od nas su prvi put tu, neki drugi, ali uvek volimo da dođemo, Prizren je divan i atrijum crkve Sv. Spasa je pravi ambijent za muziku koju mi negujemo i izvodimo. Akustika je posebna, a tek osećaj“, priča umetnica.

Biljana Starešina je već dolazila i nastupala u Prizrenu 2017. godine na Spasovdan i radosna je što je mogla opet da dođe i opet doživi iste emocije za koje nema pravih reči da ih opiše.

„Teško je pričati o emocijama ovde jer mi nedostaju prave reči. Svaki put kad dođemo je zaista preemotivno, toliko doživljavamo i ljubavi i lepote. Posebno mesto za sve nas i drago mi je što sam imala priliku da se vratimo na Kosovo i volela bih i nadam se da će Gospod da nas udostoji da dolazimo što češće jer stvarno je privilegija doći ovde. Ovo je zemlja naših predaka, to se toliko oseća i takav osećaj nigde drugde ne postoji. Sa velikim nestrpljenjem smo čekali polazak i sa velikom ljubavlju smo se pripremale za dolazak ovde, jer ne može se ovde doći bilo kako. Ta ljubav koju osećamo za ovo mesto vas tera da dođete u što boljem svom izdanju“, kaže Starešina.

Treći član ansambla Agia, Zorana Srdić, je veroučitelj u jednoj školi u Beogradu i prvu put je došla na Kosovo i Metohiju. Sve pesme o Kosovu koje je do sada pevala, kaže,  tek sada su dobile smisao:

„Moja najveća želja da dođem na Kosovo i Metohiju se ispunila i sve pesme koje sam do sada pevala na svim koncertima unazad i po Beogradu i po drugim gradovima Srbije i po inostranstvu o Kosovu tek su sad dobile smisao, tek sad osećam šta sam pevala. Prizren je zaista carski grad i uopšte Kosovo, kako sam počela da posmatram, je metafizički pojam za Srbe. Oseća se ovde prava duša srpskog naroda. Osećanja su pomešana od radosti i ushićenja do tuge… Velika mi je čast što sam mogla da sa svojom grupom bar malo razveselim i usrećim ove predivne ljude ovde, koji su ostali čvrsto na svojim ognjištima. Suze su mi tekle kad sam prolazila autobusom i gledala, a carski grad je jedan od najlepših gradova koji sam ikada videla i predivni su ljudi koje sam srela. Ceo utisak je da treba što više da dolazimo i pomognemo ljude koji ovde žive. Oni su srce Srbije i oni su ustvari pravi potomci cara Dušana. Bila bi mi čast da i dalje dolazim“, naglašava Srdićeva.

Zorana radi u školi u Leštanima i Vinči gde je mnogo Srba koji su otišli sa Kosova i Metohije posle 1999.godine. Deca sa kojom radi uglavnom znaju pesme sa Kosova i Metohije koje ona na času uz gradivo iz veronauke obrađuje. Ali, kako nam je rekla tek sad će ih ona na pravi način analizirati:

„Sad sledi da njihova nastavnica na jedan pravi način analizira sve što smo do sad pevali i što sam ja videla. Gusta magla koju pevam već 25 godina tek sada dobija pravi smisao. I sad vidim šta je Kosovo ravno i što je magla gusta i da je ovde zaista najveća svetinja“.

Marija Josipović je diplomirani teolog i dugogodišnji horski pevač. Ansamblu „Agia“ poslednja se priključila i ozbiljnije počela da se bavi muzikom na predlog Biljane Starešine. Ona je do sada već četiri puta bila na Kosovu i Metohiji, dva puta na slavi u manastir Dečane, a dva puta u Deviču. Sa nama je podelila utiske sa Medimusa, ali i sa ranijih putovanja.

„Svaki dolazak ovde je nestvaran, koliko god su svima Dečani u srcu meni je Devič. Možda je to bilo trenutno osećanje ali me potpuno osvojio kada sam prvi put bila. Monahinje su još uvek u kontejnerima bile, konak je bio vrlo mali i valjda ta potresna scena je ostala duboko urezana direktno u srce. Bili smo na liturgiji i to je nešto nestvarno bilo, toliko monaštva i mnogo vladika. Tada su još bili vladika Artemije i blaženopočivši mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije Jevtić. Sada smo u Sv. Arhangelima i domaćini su divni i otac Mihailo i otac Nikolaj i svi koji pomažu ovde maksimalno se trude i hvala im beskrajno. Za trpezom se pevala pesma Orahovcu gde sam jednom bila i ta pesma me uvek potrese jer imam drugaricu koja je iz Orahovca i njen tata mnogo pati što je otuda izbegao. Na Uspenje smo bili na liturgiji u Ljeviškoj i stvarno je bilo predivno. I koncert je bio veličanstven, mi smo se potrudile i uživale i nadam se da je zvučalo lepo. Najjači utisak je da smo bile gde jesmo, Prizren je predivan ali ostaje neki žal što nema više Srba i što nije više srpski“, kazala je Marija.

Jedini muški član ekipe Ivan Nisinger ikonopisac, stalni član srpsko-vizantijskog hora „Mojsije Petrović“  prvi put je došao na Kosovo i Metohiju. Doduše, bio je kao četvorogodišnji dečak u Peći gde mu je deda sahranjen i posle toga nikad više. Vidno uzbuđen priča da je sa radošću prihvatio poziv da dođe i ,“pripomogne“  u pojanju ekipi iz Agie:

„Dame su me pozvale da gostujem, ja sam prihvatio sa velikom radošću i zadovoljstvom. Ne mogu da opišem kako se osećam u Svetoj srpskoj zemlji, ovo samo može da se doživi. Slava Bogu, blagodaran sam što sam mogao da pomognem i držanjem isona da uveličam da ispadne uspešan koncert“.

Foto: O. Radić

Ivan je dugogodišnji prijatelj sa parohom prizrenskim ocem Jovanom Radićem, pa je susret sa njim u Prizrenu dodatno uveličao njegovu radost:

„Otac Jovan i ja smo prijatelji. I on je pevao sa srpsko-vizantijskim horom Mojsije Petrović i imali smo puno zajedničkih nastupa u Beogradu i drugim gradovima. 2015.

smo po pozivu sada blaženo-počivšeg mitropolita Amfilohija pevali u Podgorici i uvek smo se lepo družili. Puno mi je srce kad sam čuo da je postao sveštenik i da je u Prizrenu, da služi u hramu Sv. Đorđa. Moja poruka svima koji nisu bili je: Dođite, zaista je ovo sveta srpska zemlja. Ja sam presrećan, oseća se velika svetinja i da ovde pripadamo svi, da je Kosovo zaista srce Srbije“.

Ideja festivala Medimus počiva na činjenici da je srednjovekovni muzičar poznat kao Dragan Prizrenac svirao na trgovima Dubrovnika ali i na krunisanju cara Dušana, 16. aprila 1346. u Skoplju. On je svirao carsko kolo uz pratnju lautara. Jedan od začetnika i umetnički direktor Festivala „Medimus“ je dr Darko Karajić, pokretač škole laute u školstvu Srbije i profesor gitare na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu

Festival je održan šestu godinu za redom, a bio je posvećen 700 godišnjici manastira Gračanice i spomenu na njenog ktitora kralja Milutina(1321). Na Medimusu su u atrijumu crkve Sv.Spasa u Podkaljaji, u prvoj večeri održani koncerti ansambla ,,Agia,, i ,, VisAntiqua,,, dok je koncert ansambla ,,Medimus,, zbog epidemiološke situacije bio otkazan.

O. Radić

Povezani članci

Back to top button