Рестаурација храма „Свете Тројице“ у Куманову  – Чекајући одговор надлежних пред затвореном светињом!

Од како су од Спасовдана, 2. јуна ове године, затворене капије на улазу у порту и врата храма Свете Тројице у Куманову, на северу Македоније, од када су започети радови на реконструкцији цркве нема никаквих конкретних информација о обиму и природи захвата у објкту који је и даље изван богослужбене употребе обавеша Спона.

 Из Српског културно информативног центра СПОНА, као што је објављено, упућен је отворени Апел надлежним институцијама у Републици Северној Македонији (РСМ) поводом тренутног стања цркве Свете Тројице у Куманову.

Акт је упућен – Министарству културе РСМ, (Министарка Бисера Костадиновска-Стојчевска, Епархији кумановско-осоговској – МПЦ – ОА, (епископ кумановско – осоговски Григориј), Управи за заштиту културног наследства (Директор Аријан Асланај), НУ Националном Конзерваторском центру Центар – Скопље, (Директор Мемет Селмани), НУ Музеј – Куманово, (в.д. директор Мери Николић), Општини Куманово, (Градоначелник Максим Димитриевски).

У условима објективно трајања „ограђивања“ од ћутње којом је обавијено реконструисање храма, у Апелу центра СПОНА је истакнуто да православни верници и поштоваоци културног наслеђа страхују да ли се у актуелним радовима не угрожава аутентичност,између осталог и иконостаса у храму из 1901. године. То је дар српске краљице Драге Обреновић. Подсеће се да је црква у Куманову позната по вредном и веома богатом иконостасу урађеном у Цариграду. У време израде, како се указује, према релевантним записима, износила је 1.500 турских лира, или у данашњој противредности око 500.000 евра.

Иза ограде храма у Куманову, у порти су на отвореном данима остављени видљиви избачени делови дотрајалог дрвеног ентеритера. Но, није баш уочљиво да ли се ту налазе и евентуално остаци поменутог иконостаса.

На Апел центра СПОНА одговорима огласили су се само ресорно Министарство културе и са задршком Епархија кумановска осоговска Македонске православне цркве – Охридске архиепископије (МПЦ-ОА). И док је у акту поменутог министарства са потписом министарке Бисере Костадиновске-Стојчевске, указано да они нису надлежни за случај, већ саветодавно упућују на надлежну Управу за заштиту културног наследства. Иако је та управа под „капом“ управо тог Министарства…

– Упућујемо на даљу сарадњу са надлежном установом  Националним конзерваторским центром Скопље, за све активности које задиру у део заштите непокретног културног наследства, од израде елабората за валоризацију до реализације непосредне заштите цркве Света Троица у Куманову, прецизирано је у одговору Министерства. Посебно је указано је да према Националном регистру културног наслеђа, поменута црква у Куманову, „није регистрована као споменично добро“.

С друге стране у центру СПОНА, стигао је оштро интонирани одговор епископа кумановско-осоговског МПЦ-ОА, Григорија, који уместо било каквог објашњења на Апел, доставља опомену пред тужбу!?

Разлог, наводно мешање центра СПОНА у унутрашње ствари и управување имовином у власништву МПЦ-ОА.

Уз изричито наглашавање да је епархија власник покретне и непокретне имовине у цркви „Света Троица“, иако о томе није било никаквих констатација у Апелу, владика је написао да према одлуци надлежни органи епархије предузимају активности за одстрањивање дотрајалих елемената и нефункционалности при извршавању богослужбених и литургијских радњи у самој цркви.

Иконостас

Раскошни иконостас изузетне вредности у цркви „Света Тројица“ у Куманову, (према записима Славице Крстић, „Цркви и манастири во Жеглигово“, НУ Музеј – Куманово, Куманово 2021), носи иконе Пресвете Богородице са Исусом Христом на престолу, Исуса Христоса Сведржитеља, Светог Саве, Светог Јоаникија (првог српског патријарха), српског кнеза Лазара, кнегиње Милице, Рођење и Васкрсење Христово, Тајну вечеру, Преображење, Улазак у Јерусалим, Узнесење Христово, као и четири фигуре високих српских црквених великодостојника… У трећој зони се налазе фигуре српских краљева и црквених великодостојникерне стране према југу су иконе Светог Николе и Светог Стефана Првовенчаног у раскошним одеждама и крунанама. На јужном делу је икона Светог Симеона Мироточивог са круном, икона Светог Јована Крститеља, а на врху иконостаса је патрон цркве – Света Тројица.

Храм

Градња цркве Свете Тројице (заједно са објектом нове школе), према пројекту руских архитеката, трајала је у периоду од 1899. до 1902. године, а свечано освештана уприсуству тадашњег скопског митрополита Фармилијана 21. септембра 1903. године, на празник Мале Госпојине. Највећи дародавци изгрдање цркве био је српски краљевски пар Обреновића: краљ Александар I и краљица Драга. Свечаном чину освештања присуствовале су многе високе званице, међу којима и Ахмед Ејуб паша, валија Косовског вилајета, Михајло Куртовић, српски конзул, Виктор Машков, руско конзул, грчки конзул, месни кајмакам, кадија, угледни кумановски трговци и дародавци. Као највећа и најрепрезентативнија кумановска црква – петокуполна, била је и остала вредно културно наслеђе града Куманова.

Унутрашост храма је осликана 1904. године од стране чувеног фрескописца и сликара Крсте Аврамова Дичића (1866 – 1939) из Тресонча, сина Аврама Дичова (1840 – 1923) и унука још чувенијег Диче Зографа (1819 – 1871). Каснија осликавања су уследила у периоду 1968/70, и најновија током 2013/14 године.

У ишчекивању правих информација о радовима у затвореном храму у Куманову, упркос добронамерном Апелу центра СПОНА, валидног одговора надлежних – нема.

(СПОНА)

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button