Прилепницу су волели и Лазар Хребељановић и Атанасије Урошевић

Недалеко од остатака средњовековног града Прилепца, којим је господарио отац цара Лазара, Прибац Хребељановић, у селу Прилепници, данас привремено бораве две српске породице. Денићи су још 2015. године  обновиле своје домове које су им  Албанци порушили, верујући да ће их тако заувек прогнати из села.  

На седмом километру североисточно од Гњилана налази се село Прилепница, изнад кога се са североисточне стране уздиже брдо Прилепац на коме се налазе остаци средњевековног српског града Прилепца, где је рођен српски кнез Лазар. Градом је господарио Лазарев  отац Прибац Хребељановић, истакнути властелин у време цара Душана. Село је данас подељено у три махале: Ропотски зид, Прилепница и Настрадинце, а помиње се  још у турском попису из 1455. године као Област Бранковића. Тада је према подацима  у том селу  живело 55 Срба и четири Влаха.

Манастир Светог Спиридона

Недалеко од села Прилепница налазе се остаци манастира Светог Спиридона из средњег века. Претпоставља се на основу неких историјских података да је у овом манастиру крштен Кнез Лазар. Према другим претпоставкама кнез Лазар је крштен у манастиру Светог Димитрија, чији остаци постоје и данас код села Кметовца, недалеко од Прилепнице. вде иде текст

Срби присилно исељавани у току Другог светског рата али и касније

 „Прилепница је 1939. године имала 46 српских и 60 албанских домова. За време Другог светског рата одмаздом балиста присилно је исељено 39 српских домова. После рата законом им је забрањен повратак, па је остало само 7 српских  домова“- каже Станислав Којић, аутор десетак монографија о више села у региону Косовског Поморавља укључујући и Прилепницу.

Према историјским подацима албанско становништво се у ово место доселило углавном из Малесије (област у Албанији) и околине, док су Срби највећим делом  били старинско становништво. Постојало је и неколико ромских породица али су се деведесетих година прошлог века и они иселили.

Чак су и Турци у једном периоду имали утицај и превласт, а Прилепница је била њихово управно средиште за део подручја којим су господарили.

Данас, овде живи близу 3.500 Албанаца, а 2015. године и браћа Владимир и Боривоје Денић обновили су порушене породичне  куће и повремено бораве овде обилазећи имање, воћњак, винограде и пчелињак. 

„Наши стари су се у Прилепницу доселили из оближњег Рајановца у коме је и до 1999. године било девет српских породица. Након рата куће су нам запаљене и морали смо да се раселимо, али ето вратили смо се. Хвала Богу, са комшијама Албанцима, који сада живе овде немамо ништа лоше“, прича Владимир Денић из Прилепнице.

Браћа Влада и Бора Денић једини су преостали Срби у селу, фото: Ризница

Породица Денић из Прилепнице води порекло од Урошевића из села Рајановца, у коме је рођен и српски антропогеограф и доктор наука  Атанасије Урошевић.  

Професор Урошевић је много задужио овдашње Србе.  Истраживао је порекло становништва у Косовском Поморављу и другим деловима Косова и Метохије и  аутор je бројних дела од великог историјског значаја.

 Владимир прича да је његов деда Зафир Денић био савременик Атанасија Урошевића те да је с њим одрастао  и дружио се у детињству.

„Деда ми је причао да је Атанасије, који се школовао у Приштини, а потом у Скопљу, стекавши висока звања, између осталих и титулу доктора наука, долазио касније када се бавио истраживањима код мог деде. Спавао је у нашој кући у то време и дуго разговарао са мојим дедом али о осталим мештанима. Стално је нешто записивао у свој нотес. Дешавало би се да када обилази села по терену негде и остане на конак, али се увек враћао у кућу мога деде где је срдачно дочекиван и испраћан. У детињству је мој деда Атанасија звао Наце, а овај њега Зафе и били су најбољи другови,“ прича Владимир.

Због изградње вештачког језера потопљено 14 воденица

Прилепничко језеро, фото: Ризница

У  Прилепници је 1983. године направљена акумулација, Прилепничко језеро које је  дугo 4 километра и на месту где је саграђенa брана, дубоко чак 45 метара. Из језера се већим делом водом напаја Гњилане. На месту где је данас језеро, било је саграђено чак 14 воденица. Све оне су данас под водом.  

Ергела Цара Лазара „Чарапон“

Код Прилепнице се налазе остаци старог утврђења Чарапон. Град је био опасан зидом, који је са северне стране имао још један нижи зид као појачање. На источној страни, на самом углу, налазила се висока заобљена кула. У унутрашњости утврђења биле су зграде за племство и војну посаду. У подножју Прилепца био је и град Радановац. Са падом Новог Брда све је порушено: 13 српских кућа и две православне цркве у том граду. „Према једној легенди, млади Лазар Хребељановић је заволео ергелу коња свога оца Прибца. Велике коњушнице су се простирале на падини испод самог утврђења Прилепац, и цео боговетни дан би овај дечак проводио са коњовоцима и коњима које су звали Чарапон. Назив су добили по томе што је то била маркантна раса коња, крупног раста и велике снаге, који су подвргавани тренинзима за мегдане, пошто су сваке године организована такмичења младих витезова – мегданџија. О Прибчевој ергели коња стално се говорило на двору цара Душана као и о томе да је победник турнира младих мегданџија често био млади витез Лазар,“ каже аутор више монографија о селима у Косовском Поморављу Станислав Којић. Додаје да је према једној легедни српски кнез Лазар Хребељановић, преносећи престоницу из Новог Брда у Крушевац, превео и читаву ергелу коња Чарапон. Место где су биле коњушнице код села Прилепнице и дан данас назива по коњима Чарапон. „По тој легенди коњовоци, коњушари, коњаници и српски витезови, са ергелом коња донели су у Крушевац и њен назив Чарапон. Верује се да се тај назив временом пренео и на Крушевљане и околину те се они отуд зову у народу Чарапани. Па и данас је остала традиција овде да се узгајају расни коњи,“истиче Којић.

У селу су до данас сачувани остаци свега две старе воденице. Људи из свих делова Косовског Поморавља, укључујући и брдско планински регион, након Другог светског рата доносили су овде брашно на мељаву.

„Сећам се, био сам дете и са дедом смо у бисагама носили жито да мељемо у Прилепницу. Било је тамо много воденица. Много је народа долазило да меље брашно у ово село“, прича Станко Ђорђевић из Прековца код Новог Брда.

Трговиште, место где се трговало са Дубровчанима и Новобрђанима

Надомак прилепничког језера налази се место Трговиште. Овде, у време кнеза Лазара и његовог оца Прибца Хребељановића трговали су дубровачки и новобрдски трговци.

Станислав Којић истиче да су постојале јаке везе и са манастиром Убожац код Косовске Каменице и градом Призренцем, који је у то време, уз Прилепац, био први бедем одбране Новог Брда.

У Прилепцу је постојала и црква, која је порушена а у њеној порти подигнута је џамија. Недалеко од села, изнад брда Чарапон, на неколико места, извире топла и лековита вода чија је температура иста у свако годишње доба и износи 27 °С.

Порекло имена овог села

Истражујући прошлост овог краја, Станислав Којић је дошао до сазнања да име села Прилепница потиче од досељеника из прилепског краја, из Македоније.

„С друге стране пак, по неким предањима, назив Прилепница потиче по биљци званој  прилепак, која је некада много била заступљена на овом локалитету. Постоји и  мишљење да је назив  Прилепница, село добило према некадашњем мочварном тлу, али и блату којим су облепљивали куће које су биле прилепљене једна уз другу,“- прича Којић.

На брду које се издиже изнад Прилепнице налази се град Прилепац. Овде се Срби сваке године окупљају на Видовдан како би одали поштовање и поклонили се сенима косовских јуанака палим у Косовском боју.

Верује се да је Прилепац био опасан зидом и да је штитио југоисточне прилазе Новом Брду.

Намена утврђења, по свему судећи, била је да штити оближње топионице и рударске насеобине, а уједно и прилаз са југа Новом Брду, од којег је удаљено око 13 километара.

Датум пада Прилепца под турску власт није остао записан, али се може приближно одредити захваљујући подацима о освајању суседних градова: Новог Брда, 1. јуна, и Призренца, 9. јуна 1455. године.

Б.М.

Повезани чланци

Back to top button