Подсећање на Кумановски војни споразум

Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су 9. јуна 1999.  Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију, а на Косову, на основу резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, распоређене међународне снаге, међу њима највећи број војника из земаља-чланица НАТО-а. С повлачењем војске и полиције са Косова масовно почели да одлазе и Срби и Црногорци. Према извештајима државних медија, током бомбардовања СР Југославије више од 2.000 људи је убијено, а око 5.000 рањено у нападима НАТО-а на Југославију, који су почели 24. марта. Тешко оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.

Најзначајније одредбе

Прекид непријатељстава између НАТО снага са снагама Војске Југославије и српском полицијом.

Повлачење Војске Југославије и Полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије у року од 11 дана.

Успостављење зоне безбедности од административне границе са Косовом и Метохијом унутар територије Републике Србије и Републике Црне Горе, и то 5 km на копну и 25 km у ваздуху.

Обавеза снага КФОР-а да разоружају ОВК-а.

Потисивањем Војно-техничког споразума у Куманову створени су услови за повлачење ВЈ и МУП Србије са Косова и Метохије, а у исто време почео је улазак снага КФОР-а и својеврсна трка између војника Русије, који су били стационирани у Босни и Херцеговини, и трупа НАТО-а стационираних у Албанији и Македонији.

Колона руских возила из састава СФОР-а кренула је споро без обавештавања команде СФОР-а и тадашњег команданта генерала Кевина Бернса до границе са СРЈ а онда су пут наставили усиљеним маршем до аеродрома Слатина. Укупан пут је износио 620 км.  На територију СРЈ је из Босне и Херцеговине преко Павловића ћуприје у Бадовинцима ушла јединица војника из Русије са пет џипова, једним возилом за везе, 16 оклопних транспортера и 23 камиона у 10:30 11. јуна. Колона је прошла кроз Београд у 13:30 и преко наплатне рампе код Бубањ потока наставила према Нишу и касније ка Косову и Метохији.  На Косово и Метохију прво је стигло 180-200 војника Руске Федерације са обележијима КФОР-а из састава мировних снага УН, који је у центар Приштине ушао пред поноћ 11.6.1999. где су га сачекали Срби из Приштине, а 12. јуна, у 1.30 руски конвој је наставио према Косову Пољу и приштинском аеродрому Слатина.

Генерал Весли Кларк је наредио британском Генералу Џексону, команданту КФОР-а, да пресретне Русе и онемогући њихово заузимање аеродрома, што је довело до затезања ситуације и инцидента на аеродрому Слатина.

Истог јутра, нешто после пет часова, са територије Македоније на Косово и Метохију су први ушли британски војници. Границу су код места Блаце, са шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници специјалне јединице Гурке, а непосредно затим на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила.

Први контингент од око 800 немачких војника у саставу КФОР-а ушао је око поднева истог дана на са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама, док су припадници италијанских снага ушли у ноћи између 14. и 15. јуна у Пећ, а немачки контингент КФОР-а у Ораховац.

ВЈ је напустила Приштину 16. јуна, у конвоју од педесетак теретних и путничких возила, а њихов одлазак надгледали су представници мировних снага УН, чија су оклопна возила била на челу и зачељу колоне.

Повезани чланци

Back to top button