Петар Ристановић: Улога српских интелектуалаца у обликовању догађаја у СФРЈ непостојећа и другоразредна

Историографија је добила значајно дело прилагођено стручној јавности али и широј читалачкој публици, били су јединствени у оцени историчари Јован Алексић, Немања Димитријевић и Александар Гуџић говорећи о књизи Илузија моћи: српски критички интелектуалци и комунистички режим историчара Петра Ристановића која је представљена у Грачаници.  

Најновија књига Петра Ристановића писана је на основу необјављене архивске грађе, како је појаснио историчар Јован Алексић, до сада непознате и нетакнуте. Додао је да је Илузија моћи логичан наставак прве Ристановиће књиге Косовско питање 1974-1989 која је као и потоња, продукт ауторовог научног рада и докторске дисертације.  

„Ристановић се водио Тацитовим начелом – без страсти и пристрасности и трудио се да нам представи једну врло осетљиву тему, која припада прошлости али је и данас актуелна. Тему посматра из неутралне перспективе. Наићи ћемо на ставове који се нама и не свиђају али он преноси оно што је открио у изворној грађи, реконструишући прошлост која никада није ни престала“, рекао је Алексић.

Ристановић, у књизи обрађује период од Брионског пленума до ступања Слободана Милошевића на политичку сцену, односно од „вододелнице“ до преломне тачке и Милошевића која је, како Алексић истиче, преломила судбину СФРЈ.

Он је позвао надлежне институције Републике Србије да обе Ристановићеве књиге преведу на енглески језик. То би, верује, било корисно за српску дипломатију, пре свега, јер би тако био урушен устаљен наратив западних земаља и мејснтрим медија да је све лоше на Косову и Метохији почело са Слободаном Милошевићем потпуно игноришући оно што догађало пре тога.

Промоција књиге у Дому културе у Грачаници, фото: Ризница

Мастер историчар Немања Димитријевић наглашава да значај Ристановићевих дела лежи у њиховој информативности, а затим у чињеници да обухватају заокружен историјски период постојања комунистичке Југославије.

„Монографија садржи утемељени одговор западном наративу, који у деловању српске елити види један од узрока насилне ратне дисолуције Југославије. Значај је и у томе што нас снабдева утемељеним аргументима и новим сазнањима,“ оценио је Димитријевић.   

Аутор књиге Илузија моћи: српски критички интелектуалци и комунистички режим Петар Ристановић наводи да ова тема почива на две заблуде – прву, да о косовском питању постоји обиље литературе, те да је тема прилично уобличена и другу, да српски интелектуалци у косовском питању играли главну улогу.

„Када сам кренуо да истражујем показало се да ни једна ни друга претпоставка не стоје. Литература јесте бројна али крајње идеолошки написана. Било ми је невероватно да у Архиву Србије и Југославије постоји море докумената и архивске грађе, које нико апсолутно није погледао. Ово тема о којој се говорило, а нико се није потрудио да прође кроз документа и испита чињенице. Дошао сам до закључка да српски интелектуалци ниси ти који су обликовали догађаје, њихова је улога била непостојећа и другоразредна“, рекао је Ристановић.

Публика је била заинтересована за промоцију најновије Ристановићеве књиге, фото: Ризница

На крају је закључио да још увек постоје заблуде које и данас један круг историчара износи као чињеницу, а одређена група аутора за њима посеже док пише своје радове.    

Да ли су, заиста, српске интелектуалце слушали само „незадовољници и радозналци“ или су њихове идеје покретале масе? Како је, уопште, дошло до окупљања интелектуалца и њиховог супростављaња тоталитарном режиму? Које су теме на којима су се ангажовали? Колики је био домет њиховог утицаја? И какву су улогу одиграли у распаду Југославије?, овим се темама, између осталог, бави Петар Ристановић у својој књизи.

Фото; Ризница

Петар Ристановић је рођен 1985. у Подгорици. Дипломирао је 2010. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду са темом „Ужичка република у мемоаристици“. Мастер студије је завршио 2011. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду са темом „Србија 1941: сведочења и сећања“.

Докторирао је 2018. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду са темом „Српска интелектуална елита и косовско питање 1974-1989“.Од 2011. године запослен је као истраживач у Институту за српску културу Приштина/Лепосавић, на пројекту „Духовна и материјална култура Косова и Метохије“. Члан је Косовскометохијског одбора Матице српске и сарадник на пројекту Српски биографски речник.

Добитник је награда:

„Гаврило Принцип“ за најбољу докторску дисертацију из области националне историје одбрањену у Србији 2018. године.

Ђурђа И. Јелинића за монографију „Косовско питање 1974-1989“. Награду додељује Архив Србије за научни рад из области архивистике и историографије, писан претежно на основу архивске грађе која се чува у архивима у Србији.

И. Миљковић

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button