Огњен Гогић: Приштина и Београд су променили приступ дијалогу али су очекивања остала иста

Политиколог из Београда Огњен Гогић каже да је за разлику од Берлинског процеса „Отворени Балкан“ реалност јер представља аутентичну иницијативу која долази са Балкана али и да је „сурогат“ за европске интеграције те да може постане чекаоница за Европску унију у којој земље Западног Балкана могу остати заглављене веома дуго.

У интервјуу за Косовапрес Гогић подсећа да Приштина не подржава ову иницијативу јер у њој види тежњу Србије да избегне признање Косова. Тврди да земље чланице Савета Европе које такође имају отворена територијална питања неће подржати чланство Косова у тој организацији. 

Чланице Европске Уније које од Косова и Србије траже да прво постигну споразум о свеобухватној нормализацији, како би могле да постану њен део, захтеваће исто и по питању чланства Косова у Савету Европе, оцењује млади политиколог из Београда Огњен Гогић. Он каже да је за чланство у Савету Европе Косово добило подршку одређеног броја земаља али да је главна препрек томе трајно нарушавање процеса дијалога и чињеница да и унутар Савета Европе постоје земље чланице које имају отворена територијална питања и које неће бити против чланства Косова.

„ Ту је једна, рекао бих, погрешна процена Косова. Косово сматра да је Русија изашла из Савета Европе и да самим тим има веће шансе да оно постане део СЕ, пошто би се Русија томе противила. Међутим, заборавиле су да су Украјина, и не само Украјина већ и друге земље као што су Молдавија, Јерменија, Азербејџан и Грузија, имају отворена територијална питања и које ће такође бити против чланства Косова у Савету Европе. Моја процена јесте да ће се тај процес одуговлачити и да земље Западне Европе неће форсирати чланство Косова у Савету Европе већ ће то пролонгирати јер би на тај начин они заправо прегласавали Украјину. Ја не могу да замислим да сада све те земље које подржавају Украјину у овом рату одједном раде нешто што је против њеног интереса, а то би заправо било чланство Косова у Савету Европе, Украјина би била против тога у страху од преседана“, рекао је Гогић. 

Косово „Отворени Балкан“ види као начин да Србија избегне признање

Гогић сматра да „Отворени Балкан“ може да постане чекаоница за Европску Унију у коју земље могу да се заглаве јако дуго. Унутар Европе, како истиче, у овом моменту не постоји политичка воља за проширење и неће је вероватно бити дуго, због чега је „Отворени Балкан“ на неки начин супституција или сурогат за европске интеграције.

Добра страна „Отвореног Балкана су отворене границе што доноси прогрес и слободно кретање људи, услуга, роба и капитала, а то ће, верује Гогић, свима донети бољитак чак и Косову, будући да не постоји начин да ико монополизује отворено тржиште. Оно што Косову смета јесте што на ту иницијативу гледа као на један од начина Србије да избегне признање.

„Оно што Курти жели јесте то да са Вучићем искључиво разговара о признању, ништа друго га не занима и он одбацује све иницијативе за које сматра да су нека заобилазница те да представљају начин да се избегне тема признања. На неки начин „Отворени Балкан“ дијалог о нормализацији или признању чини сувишним, јер ако Косово буде функционисало најнормалније у том отвореном Балкану без признања онда се поставља питање зашто би Србија уопште ишла ка споразуму и онда је ту Курти у праву“, наглашава Гогић.

Млади политиколог сматра да је Берлински процес иста иницијатива која предвиђа стварање економске уније између шест земаља чланица али да „Отворени Балкан“ реалнији.

 „Постоји једна врло слична иницијатива Отвореном Балкану, а то је Берлински процес који је предвидео такође стварање економске уније између шест земаља чланица и сад се поставља питање зашто би Косово било спремно да учествује у том интегрисању Европске уније у оквиру берлинског процеса, а не у Отвореном Балкану, будући да су то идентичне ствари само што се овде ради о томе да је Отворени Балкан аутентична иницијатива из ових земаља, а Берлински процес је потекао из Немачке и из Берлина и за њега Берлин није нужно заинтересован да настави са тим. Онда се поставља питање зашто би прихватили једно, а не друго. Очигледно је да од Берлинског конгреса нема ништа, а отворени Балкан је реалност“, каже Огњен Гогић.

Споразум између Косова и Србије сличан споразуму између две Немачке без признања али и међусобног ометања

Изјава немачког канцелара Олафа Шолца о нужности међусобног признања Косова и Србије због даљег напредовања у европским интеграцијама неће произвести ништа у пракси јер по том питању не постоји консензус између земаља чланица, наводи Гогић. Додаје да је председник Србије Александар Вучић је у праву када каже да се из Европе први пут чује помињање међусобног признања те да је тај захтев раније већ помињала Америка али не и Европа. 

„Ради се о томе да је захтев да Косово и Србија постигну споразум о нормализацији и да онда на бази њега постану део ЕУ заправо аналогија са споразумом који су потписале две Немачке седамдесетих година и након тога су Западна и Источна Немачка постале део Уједињених нација, а нису се признале. И Немци су тај захтев изнели и он је остао део политике ЕУ и Немци су тада говорили да споразум не мора да буде признање. Као што се немачке нису признале пре 50 година тако не морају ни Косово и Србија. Међутим, они су увек говорили нађите неко креативно решење, нађите неки начин који спречава признање али не спречава европске интеграције и да се не блокирате на међународном плану. Ово је једно померање, тако да од  Немаца, који су увели ту политику нормализације први пут чујемо да очекују и признање али као што сам рекао, то њихово очекивање ће остати само на томе да је то њихово очекивање јер они немају сагласност за ту политику унутар ЕУ и самим тим не постоји притисак на обе стране да се томе повинују“, рекао је Гогић. 

Приштина жели признање, Београд status quo

Гогић каже да је са доласком на власт Аљбина Куртија промењен приступ разговорима између Косова и Србије јер косовски премијер сада жели да се почне од признања како би показао да раније постигнути споразуми не обавезују и како од њега почиње све. 

Он наглашава да Приштина жели дијалог и споразум, ко год да је на власти, јер споразум, ако не представља пуно, онда бар представља имплицитно признање те Косово тако добија у том процесу. Београду сада одговара статус кво и ти су, истиче Огњен Гогић, само два различит приступа истом проблему те да су очекивања очекивања обе стране непромењена.

„Ја мислим да Србија преферира status quo јер споразум о нормализацији, ако није отворено признање, он је макар имплицитно, де факто признање и Србија је била спремна на тај корак под условом да након тога постане чланица ЕУ. То је била цена коју је Србија била спремна да плати. Али ради се о томе да је чланство у ЕУ на јако дугом штапу и јако неизвесно тако да Србија нема мотив да жури са решавањем Косова када то неће моћи да наплати кроз чланство у ЕУ. Тако да ја управо сматрам да је Србија та која жели да се овај процес одуговлачи и да статус qуо остане што дуже на снази, а да је Косово заправо то које жели да на неки начин испровоцира померања и да су сви ови потези које смо видели у последњих пола године и више, од ситуације са таблицама, преко забране српских избора на Косову до пријема у Савети Европе начини Приштине да испровоцирају реакцију Београда и неку врсту померања и у томе. За сада добро напредују због тога што је Приштина у офанзиви, а Београд одговара, али опет за дијалог не постоји довољно добре воље нити од стране Београда нити због притиска из ЕУ тако да ће то на крају остати један процес који ће се развлачити још неко време“, рекао је Гогић.

(извор: Косовапрес)

Повезани чланци

Back to top button