Оглавље је штитило невесту од злих погледа и сила

Неизоставан део традиционалног свадбеног обредног костима чинило је оглавље.

Култ предака и култ плодности вероватно су два најпоштованија култа на простору Балкана. Свадба је велики и важан корак на путу ка настављању лозе, зато су свадбени обичаји дубоко укорењени у народну традицију. На изазове који их чекају у животној фази у коју прелазе, момак и девојка су морали да се припреме, да умире и отерају зло и обезбеде себи благостање и здраво потомство.

Обреде прелаза у својој истоименој књизи дефинисао је чувени антрополог Арнолд ван Генеп. Обред прелаза је скуп ритуалних радњи које прате сваку промену места, стања, социјалног положаја и доба.

Током живота, од рођења до смрти, сваки човек пролази кроз циклусе, а прелаз из фазе у фазу обележен је одређеним обредом – низом радњи које му помажу да уђе у своју нову улогу.

Један од обреда прелаза је и ступање у брачну заједницу. Када се уда, девојка не постаје одмах жена, у прелазном периоду она је – невеста.

На простору западног Балкана један део обреда подразумевао је и посебну одећу, која је имала неколико улога, а најдоминантније заштитну и статусну. Неизоставан део традиционалног обредног костима чинило је оглавље.

Невесте би оглавља носиле читаву годину, а најчешће до порођаја. У неким крајевима невестињска оглавља била су обавезна приликом сваког јавног појављивања. Њихова улога била је да штите од урокљивих очију, да покажу имућност невестине нове породице, а сва су штитила од злих сила. На њих би се нашивали предмети, новац и огледала; или цвеће попут босиљка, смиља или мајчине душице. Нарочито се водило рачуна да на капи буде паунових пера јер окца од пауновог пера одвраћају од зла погледа.

Сличну заштитну функцију имао је и вео који је штитио невесту од знатижељних погледа.

(извор: Национална географија)

Повезани чланци

Back to top button