Ноћни вукови“ доносе икону погинулог руског војника у цркву у Косовској Митровици

Икона Евгенија Родионова, руског војника кога су терористи свирепо убили током Првог чеченског рата јер није хтео да се одрекне крста и православне вере, ускоро из Русије – по жељи његове мајке – стиже у Косовску Митровицу, у Цркву Светог Димитрија, где се већ налази фреска са његовим ликом, пише Спутњик.

Икону коју његова мајка Љубов Родионова шаље српској цркви на Космету, у Србију ће донети Слободан Башић, припадник „Ноћних вукова“ и ветеран 63. Падобранске бригаде, који борави у Русији, где је возио десетодневни мото-марш „Српски ратник“ посвећен српском монаху Харитону, који је зверски убијен на Косову и Метохији 1999. године. 

И Радионов и монах Харитон убијени су из истог разлога и готово на исти начин – прво су брутално мучени, а онда им је одсечена глава, пошто нису хтели да се одрекну крста и православља.

Евгенијe или Жења, како га одмила зову, са још тројицом својих сабораца заробљен је фебруара 1996. године, када су током страже зауставили возило хитне помоћи којим је шверцовано оружје. Сто дана су провели у заробљеништву, у терористичком кампу, где су окрутно мучени. Пред Евгенија је стављен избор – или ће да живи и пређе у ислам, или га чека најстрашнија смрт. Одбио је да се одрекне православне вере и свог крста који је носио око врата и по коме ће га мајка касније идентификовати. Због тога је кажњен на зверски начин – одсецањем главе. Убијен је на свој рођендан, 19. маја 1996. године. Било му је свега 19 година.

Постао је симбол храбрости, части, оданости и вере. Постхумно је одликован Орденом за храброст, а 2003. године појавила се иницијатива да буде канонизован.

Био је син јединац Љубове Родионове и њеног супруга Александра, који је умро на гробу свог сина, само четири дана након што га је сахранио – спустио је на гроб неколико бомбона, пригрлио је земљу и више никада није устао. 

У тренутку кад је Жења заробљен, мајци је јављено да је дезертирао. Чињеница да су руски војници, ипак, заробљени постала је очигледна тек након детаљне истраге и откривања трагова крви и борбе на месту догађаја. Трагови неравноправне борбе – између руских војника и бројнијих милитаната – остаће видљиви и седам дана касније када је у ратну Чеченију стигла Љубов Родинова у потрази за својим сином, како се тада још веровало, дезертером.

Седам месеци је трагала за својим јединцем – меци су јој летели oкo главе, пролазила је кроз најопасније ратне зоне, састајала се и преговарала са терористима и сепаратистима, али није одустајала.

Мајка-храброст није одустала ни након што су је терористи брутално претукли, сломивши јој кичму. Обишла је више од 70 села и планинских аула (утврђених села на Кавказу) док није пронашла свог Жењу. Мртвог. Обезглављеног. Али, са крстом око врата.

Својим рукама копала раку

Сопственим рукама је копала земљу на месту где су покопани остаци њеног сина и његових другова. Препознала га је по крстићу ког ни по цену живота није хтео да скине, а касније је и експертизом потврђен његов идентитет. Пре тога је 17 пута ишла на преговоре са Русланом Хајхоројевим – убицом свога сина, командиром и бригадним генералом терористичких формација, који јој је и открио место на коме је њен син покопан, након што је за то затражио новац.

„Жива глава је тамо имала своју цену, и мртва такође“, рекла је једном приликом.

Дала је стан под хипотеку и однела новац. Жењин крстић је касније предала Храму Светог Николе у Пижију, где је неколико година чуван у олтару.

На дан сахране лично је пребацила тело свог сина из металног у дрвени ковчег.

(извор: Спутњик)

Повезани чланци

Back to top button