Нишавић: Масовношћу и константним трајањем, литије су делегитимисале Ђукановићев режим

Председник Удружења грађана „Михољски збор“ из Тивта, Здравко Нишaвић каже да је пандемиjа коронавируса само на тренутак прекинула организацију литија за одбрану светиња у Црној Гори, те да ће оне ускоро бити настављене.

У интервјуу за Ризницу, Нишавић наглашава да се енергија коју су литије донеле са пуним правом може посматрати као буђење народа, јер су оне објединиле сав православни живаљ у Црној Гори.

Михољски збор је веома активан када је очување светиња у Црној Гори у питању. Да ли ће се са литијама наставити и после укидања мера уведених због коронавируса?

Михољски збор као удружење, које, пре свега, у својој основи, баштини Светосавље, блиско је наслоњено на СПЦ односно Митрополију и њено свештенство у Црној Гори. Са доношењем закона о „слободи вероисповести“ збор се по благослову Епископског савета сврстао у браниче цркве и православне вере.

Закон безакоња који у много чему подсећа на апартхејд је и наше удружење приморао да реагује против неправде и активно се укључи у организовање литија и многих других акција којима смо желели да подигнемо свест нашем народу о значају борбе за светиње и национални идентитет. Пандемија Короне је само тренутно зауставила литије али не и хуманитарне акције нашег удружења. Праћени жељом чланства, планирамо да са крсним ходом и литијама наставимо што скорије уз, наравно, благослов нашег свештенства.

Када је власт желела да поруши крстионицу на Превлаци, ви сте се подигли и одбранили је. Актвини сте и у хуманитарном раду, долазили сте и на Косово и Метохију.

Михољска Превлака крај Тивта је дом „Михољског збора“, а манастир Архангела Михајла који је подигао Св.Сава био је седиште зетске епископије из које је поникла Митрополија, а затим модерна Црна Гора којом су владале владике из рода Петровића. Увертира у накарадни закон био је напад на Михољску Превлаку. „Михољски збор“ је више од седам месеци дежурао крај манастира чувајући светињу, све до почетка литија.

Нисмо заборавили ни нашу браћу на Космету где смо са увођењем царина на робу из Србије и БиХ упутили осам шлепера прехрамбених производа нашем народу у енклавама у Грчаници и у манастиру Дечани.

Уз велику помоћ браће из Канаде успели смо да опремимо четири вртића, да донирамо више манастира како би помогли опстанак српског живља на Косову и Метохији.

Једна од значајних акција у вези са одбраном светиња јесте и акција добровољног давања крви под именом „Крв ћемо подјелити са свима – светиње не дамо никоме“ у којој су уествовала наша браћа из Републике Српске, Србије и свих градова Црне Горе.

Учествовало је више од 1.000 људи, а прикупљено близу 470 јединица ове драгоцене течности, што је чини највећом акцијом овога типа на Балкану.

Да ли је хапшење Владике никшићког Јоаникија, као и последњи случај хапшења „посрбица“, како Ђукановићеве присталице називају све који се противе отимању цркве, био покушај власти да се изазову сукоби ширих размера?

Сматрамо да је режим Мила Ђукановића са намером изазвао нестабилност у Црној Гори, желећи да хапшењем Владике Јоанкија деградира Митрополију, а тиме и народ који је излазио у литије.

Мирне и масовне литије су се до сада показале најделотворнијим методом отпора против, сада већ пољуљаног режима у Црној Гори  који своју слабост показује кроз претерану употребу силе и угрожавањем људских слобода искључиво православног живља. Закони се селективно примењују и тренутно се пандемијом Короне прикривају груба кршења људских права, слобода, прописаних повељом УН-а.

Познаваоци прилика у Црној Гори оцењују да су литује пољуљале актуелну „Милову власт“. Да ли је ова оцена смела или реална?

Енергија коју су литије донеле, пуним правом може се посматрати као буђење народа и протестом ширих народних маса. Оне су обједниле сав православни живаљ у Црној Гори. Својом масовношћу и константним трајањем делегитимисале су Мила Ђукановића, његов режим и сателите, који се налазе насупрот слободи грађана.

Јесу ли литије кључна и последња борба свих нас која је започела баш у Црној Гори?

Мислим да су литије почетак али не и крај борбе. Она на крају мора бити решена на политичком борилишту где ће реч народа овај пут заиста имати цену. Пут повратка правим вредностима, као што су породица, саборност, хуманост, родољубље проистиче из литија. Променимо себе и променићемо свет око себе .

Слога биће пораз врагу!

Пише: Иван Миљковић

Повезани чланци

Back to top button