Мирјана Милутиновић, уредник Контакт Плус радија: Ни на једном медију не можете да остварите блискост са публиком као на радију

Радио је у сталном и неравноправном надметању са другим медијима. Нова технологија и савремено доба нису га уништиле већ му помогле да добије мултимедијалну компоненту, каже у интервјуу за Ризницу, директорка Контакт Плус радија и мреже косовских радио станица, Мирјана Милутиновић.

Мирјана се налази на челу радија који већ дуги низ година важи за медиј коме се верује. Поводом Међуранродног дана радија каже да се поверење стиче тешко а лако губи. Тим који свакодневно припрема програм за слушаоце на Северу Косова то добро зна и зато с пуно пажње приступа свакој информацији коју саопштава публици, свакој музичкој нумери коју шаљу у етар.

Из дана у дан, својски се труде да ненаметљиво буду уз сваког слушаоца на послу, у стану, тржном центру, таксију или аутомобилу истовремено негујући добар однос са слушаоцем и културу дијалога. И тако пуне две деценије и коју годину више.

Контакт Плус радио у Косовској Митровици постоји од априла 2000. године. Постао је кредибилан, независан локални медиј, који има проверену и тачну информацију и велику публику у локалној заједници, каже директорка овог медија Мирјана Милутиновић.

Шта је кључ за успех и трајање?

Кључ су квалитетне информације. У потпуности смо као медиј ослоњени на пројектно финансирање и у сталној смо борби за одрживост. Упркос свему, трајемо више од 20 година.

Да ли је радио на Косову и Метохији запостављен у односу на друге медије на српском, а некада је био главно средство информисања овдашњим Србима, посебно онима који живе у изолованим срединама?

Јесте, и у сталном је, неравноправном надметању са другим медијима. Технологија, ипак, не може да замени живе људе,  иако имате квалитетне новинаре и радијске садржаје, новији медији су вам само додатна могућност да пласирате оно што произведете на радију.  Српске средине на Косову, рецимо, и даље имају јединствен радијски садржај, свакога дана, осим недеље, у формату дневника. То је КОСМА дневник, који се емитује из студија Контакт Плус, КИМ, Гораждевац и Херц радија, и информише о дешавањима из средина у којима ови медији извештавају.  

Да ли је радио конкурантан медиј, будући да имамо најезду нових електронских начина комуникације и преноса инфорамција. Ту су портали, подкасти, друштевене мреже?

Радио се можда није у пупотпуности прилагодио интернету, али је управо преко њега, нашао пут до већег броја слушалаца. Тако је радио у предности, јер је добио мултимедијалну компоненту, своје садржаје пласира различитим начинима комуникације, и ангажује публику на више поља. Углавном све радио станице имају своје портале и налоге на друштвеним мрежама, што је случај и са нама. Радио остаје најдоступнији традиционални медиј.

Да ли си икада пожелела да се окушаш у неком другом медију осим радија?

Нисам. За мене лично, радио је медиј број један. Чини ми се да нигде не остварујете такву блискост са публиком, јер имате могућност да будете опуштени, не размишљате о томе како изгледате, како седите. Сконцентрисани сте на оно што говорите и на онога са киме разговарате.

Међутим, као неко ко руководи, пројектује и брине о приходима на радију, нисам имала пуно избора, па сам планове усмерила и на унапређење веб странице www.radiokontaktplus.org, која је интегрисани део Контакт Плуса. Кроз портал се полако  развија и видео продукција, тако да новинари Контакт Плуса, одавно нису само радијски новинари

Који су то изазови с којима се сусреће радио и људи који раде на њему? Шта је 21 век донео добро, а шта лоше за радио као медиј?

Управо оно што сам навела као предности које има радио, у смислу могућности комуникације са публиком, ствара изазове и потешкоће радију и радијским новинарима.

Прилагођавајући се трендовима, како би били конкурентни на медијском тржишту, заправо уређујете више медија, а то захтева више људи. Радијски новинари, уређују радијски програм, креирају садржаје за сајт, друштвене мреже. Медији, поготово они који се ослањају на пројектно финансирање и самофинансирање, не могу себи да приуште специјализоване, посебне редакције, а то оптерећује постојеће људске капацитете.

И. Миљковић

Повезани чланци

Back to top button