Међународни празник рада

Године 1886. у Чикагу је 50.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ – по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је 6 и рањено око 50 радника. Од 1889. овај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894.

Мале наднице, дневни рад од 12 до чак 18 сати и живот на ивици беде били су повод за низ штрајкова у којима су захтевани услови рада и живота достојни човека. До кулминације је дошло у Чикагу, у мају 1886. године, кад је на улице изашло скоро 40.000 припадника радничког покрета. Они су своје захтеве симболично истакли у три осмице: 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати културног уздизања. Међутим, власт је на демонстранте послала полицију, после чега је уследио жесток сукоб у којем је шест радника убијено, а њих педесетак рањено. Петоро вођа штрајка је осуђено на смрт, а тројица на дугогодишњу робију.

Три године касније, 1889. на првом конгресу Друге интернационале одлучено је да ће се сваког 1. маја одржавати демонстрације док год радници и раднице не изборе право на достојан живот и рад. Већ од следеће године тај дан је почео да се слави као Међународни дан опште солидарности радништва.

Последњих година, Међународни празник рада у свету се обележава разним акцијама и демонстрацијама, чија је суштина борба за права радника, краће радно време, боље плате и заштиту на раду. Међутим, у Србији Први мај нема много везе са тежњама за бољи положај радника, већ је у календару више резервисан као дан за одмор и опуштање. По правилу то је нерадан дан, а људи који су у радном односу, као и они који тиме не могу да се похвале, углавном га прослављају породично или у већим друштвима, на „уранцима“ у природи, уз роштиљ, печење, алкохол и песму.

Међутим, због епидемије корона вируса, излетишта ће и овог првог маја остати пуста.

Пагански обичаји у вези са празником

Прослава Првог маја има корене и у древним паганским празницима природе чије је поштовање преживело до данашњих дана. У северној и централној Европи, ноћ уочи првог маја се назива Валпургијска ноћ (по Светој Валпурги). То је прослава плодности, приликом које се пева и пије до дуго у ноћ и пале се ватре.

Повезани чланци

Back to top button