“Красница милолика” чуварка земље Косовске у вековима робовања

У Пећкој Патријаршији у цркви Богородице Одигитрије, задужбини архиепископа Данила другог, у богато украшеном трону столује чудотворна икона Богородице Пећке којој верни народ на поклоњење долази већ осам векова. Српска православна црква данас празнује Пећку икону Пресвете Богородице.

Красница Пећка, како је народ из милоште зове, једна је од највећих српских светиња коју је Свети Сава добио на дар приликом хиротоније у првог српског архиепископа.

Лик Богородице Јерусалимске је „првоживописан руком апостола и јевандјелисте Луке“  у “Гетсиманији крај гроба Пресвете Богородице, 48. године”, са венцем од ликова дванаесторице апостола по ободу и четворице светих ратника и великомученика: Георгија, Димитрија, Прокопија и Меркурија у основи.

Византијски цар Лав Мудри је 460.године пренео у Цариград где је боравила у храму Мајке Божије до 898. године када је пренета на Крим у град Херсон, записано је да је дочекао свети кнез Владимир, који се пред њом крстио. Са Крима је век касније пренета у Новогород 989. године, одакле је пренета у Никеју.

Према једном предању, после добијања самосталности српске цркве са статусом архиепископије (1219.) Васељенски патријарх Манојло други Цариградски, именовао је Светог Саву за првог српског архиепископа од кога је добио на дар.

Према другом предању икона је из Новогорода враћена у Јерусалим. Патријарх Јерусалимски Атанасије је даровао Светом Сави, након што му се у сну јавила Богородица и рекла, да му је да, за његову личну срећу и срећу срскога народа.

Свети Сава је икону донео у Жичу. Са преносом седишта српске архиепископије у Пећ двадесетих година 13.века стиже и икона Пресвете Богородице од када се зове Пећком, где до данас столује у свом трону, окићена драгоценим даровима који јој народ из захвалности за помоћ приноси.

“Красница милолика” чуварка земље Косовске у вековима робовања, утешитељица и помоћница у свакој невољи својом благодатношћу је помагала припадницима свих конфесија који су јој са вером приступали.

У прошлости је на празник иконе Богородице Пећке ношена у литији кроз град, у току васкршњег поста од куће до куће српских домаћина који су је свечано дочекивали, у неким домовима је коначила – ноћила, над њом се бдело читале молитве, како би се призвао благослов божији на домове, да умножи земаљско и небеско изобиље људима који живе у овом граду и онима који се сабирају у светом храму.

Митрополит Михаило је 1894. године посветио акатист Пећкој икони Пресвете Богородице, са припевом: “Радуј се заштитнице и спаситељко рода српскога, крстоноснога!”

Одлуком Светог Архијерејског Синода на мајском заседању 2011.године празник иконе Богородице Пећке, који је до тада обележаван локално добија опште црквени карактер и одређено је да се прославља, сутрадан по Вазнесењу Господњем – Спасовдану.

Пише: Снежана Симић

Текст је изворно објављен на порталу Телеграф. рс.

Повезани чланци

Back to top button