Jalovište u Gračanici: Vetar raznosi otrovnu prašinu u prečniku od pet do dvadeset kilometara

Rudnici Ajvalija, Kišnica i Novo Brdo u blizini Gračanice, koji pripadaju jedinstvenom sistemu „Trepča“, zatvoreni su još devedesetih godina prošlog veka ali njihov otpad i danas predstavlja opasnost po ljude, biljni i životinjski svet.  

Otpad iz rudnika Kišnica i Novo Brdo nekada se deponovao na jalovište čija površina je blizu 40 hektara. Ono se i danas nalazi tik uz prve kuće i stambene objekte u Gračanici.

Dragutin Dimitrijević sa suprugom Dragicom živi na stotinak metra od jalovišta na rubu Gračanice. Kad nema vetra koriste priliku da sede u dvorištu. Kada duva oblaci žute prašine lete na sve strane i zatamne čitavo selo.

„Na vrata i prozore se nanosi prašina, moramo sve da zatvorimo, a veš nikako ne sme da ostane na žici. Čovek ne sme da sedi napolju dok duva“, priča Dragica.

Video: V.M.

Dragutin svake godine sadi povrće u bašti kraj kuće.

„Nema šanse da se zaliva vodom iz reke. Svi koji imaju bunare pored reke ne koriste vodu iz njih ni za tehničku upotrebu“, objašnjava.

Dimitrijevići su pre 30 godina napravili ovde kuću, tada nisu ni slutili šta će ih snaći.

Dragutin priča da jalovište nije ni trebalo da bude izgrađeno u Gračanici, već u selu Matičane blizu Prištine.

„Neki inženjer je tada rekao, ako tu napravite jalovište Priština će biti pokrivena prašinom. E, onda su odlučili da ga naprave baš  ovde.“

Na samom rubu jalovišta nalazi se fudbalsko igralište nekada fudbalskog kluba „Rudnik“, a danas „Minatori“ iz Kišnice.  

Mladi Albanci ovde svakodnevno treniraju udišući prašinu sa jalovišta.

Otpadne kiseline, čestice prašine, neosiguran način rada i loše održavana i nestabilna jalovišta predstavljaju svakodnevnu opasnost za stanovništvo koje živi u blizini, tvrdi prof. dr sa Fakulteta Tehničih nauka u Kosovskoj Mitrovici Jelena Đokić.

„Nekoliko je puteva raznošenja, prvo je vetar. Ako je suvo vreme, pogotovo, avgust mesec, tada osećamo velike probleme zato što u avgustu duva vruć vetar sa juga, koji dolazi dolinom Vardara. Čestice koje su male, odnosno manje od 10 mikrona raznose se putem vetra“, naglašava profesorka.

Sa česticama prašine koje donosi vetar do naših disajnih puteva dolaze i teški metali i otrovi.

„Mi smo radili analizu, postoji jedan određeni procenat čestica koji ima i do 50 posto olova. Imamo jedan ogroman sadržaj arsena, što je za mene vrlo iznenađujuće da toliki procenat arsena ima u njima“, upozorava profesorka.

Otpadne vode iz rudnika Kišnica, kao i spiranje i erozija zemljišta oko jalovine, usled vremenskih promena, zagadile su Gračanku u čitavom njenom toku.

„Vi kad pogledate reku vidite da ona ima jednu neprirodnu boju. A kad pogledate one bedeme koje su napravili da to bude lepo, vi vidite one žute linije po njihovim rubovima koje su nastale upravo od onog jalovinskog nanosa koji se slije u reku. Šta tu da se priča dalje“, kaže profesor sa Fakulteta Tehničkih nauka iz Kosovske Mitrovice Aleksandar Ćorac.

Profesorka Đokić kaže da sve otrovno što leti u vazduhu padne i na zemlju.

„Mi smo računali da je 5 kilometara jedna normalna daljina dokle te čestice lete, dokle zagađuju zemljište, a pri nekim ekstremnim vetrovima i suvom vazduhu 22 km je maksimalno dokle te čestice mogu da zagađuju zemljište u nekom većem obimu“, tvrdi ona.

Postavlja se pitanje, šta mi kupujemo na pijaci? Da li su zagađeni i proizvodi sa njiva koje su u blizini jalovišta?

Prof. dr Jelena Đokić kaže da Fakultet Tehničkih nauka treba da radi na preciznom mapiranju zagađenih delova zemljišta.

„Treba da naznačimo koje parcele nisu za proizvodnju povrća. Naime, povrće uzima minerale iz zemljišta, a ono je toliko zagađeno da ne smemo da ga koristimo za sadnju spanaća ili šargarepe. Radi se o biljkama čiji koren koristimo, one su najviše izložene tom zagađenju zemljišta“, naglašava prof. Đokić.

Ona podseća da bi takva analiza bila obavezujući dokument kojim će  poljoprivrednim proizvodima sa rizičnih parcela biti zabranjena prodaja.

„To bi, tvrdi prof. Đokić, bila jedna od mera zaštite ljudi od prekomerne količine teških metala u hrani.

Prema studiji koju je objavio UNDP, podaci za količine metala koji se ispuštao u vazduh, preko dimnjaka iz Kombinata Trepča tokom osamdesetih godina, pokazuju da je Trepča godišnje ispuštala 1. 215 tona olova godišnje, 60 tona cinka, dve tone kadmijuma, i šest tona žive.

Procenjuje se da je ispuštanje zagađivača u vodu iznosilo 150 tona olova i 300 – 900 tona cinka godišnje. Studija UNDP ukazuje na to da je zagađenje vode i vazduha iz Kombinata Trepča bilo mnogo veće nego zagađenje od strane obe Termoelektrane Kosovo A i B.

Piše: Sonja Ristić

(Tekst je nastao iz dela TV serijala „Čuvajmo životnu sredinu za buduće generacije“.)

Povezani članci

Back to top button