Гујон за Политику: Срби са КиМ су били жртве рата, а сада су жртве у миру

Бити Србин у свету, а посебно у региону у којем су Срби своји на своме, треба да буде ствар поноса, а не повод за дискриминацију и надам се да ћемо у сарадњи са суседима успети то и да остваримо“, каже у интервјуу за Политику француски хуманитарац Арно Гујон који се од недавно налази на челу Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Гујон истиче да га је изненадио позив да буде на челу Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и наглашава да је то за њега велико признање и част и да ће свој посао радити с великом енергијом и посвећеношћу.

Без обзира на нове обавезе и дужности хуманитарна организација „Солидарност за Косово“ и даље ради пуном паром, нагласио је француски хуманитарац.

Да нисам био сигуран да организација „Солидарност за Косово” ни на који начин неће трпети због мог ангажмана у Министарству спољних послова, никада не бих прихватио позив да будем на челу управе. Ја сам с екипом волонтера и даље активан и могу вам рећи да је у току Божићни конвој, 17. по реду. Свега неколико дана пред мој полазак у Љубљану, 16. децембра, волонтери су истоварили у Грачаници палете с помоћи за угрожене Србе на Косову и Метохији. Та помоћ је читавих шест дана путовала из Француске до свог привременог одредишта. Ту је сачекала долазак француских волонтера који треба да је разделе. Поред тога, одвијају се и остали наши пројекти, недавно смо отворили још једну фарму, реновирали три школе, међу којима и једну у селу већински настањеном Горанцима, мањином такође прогоњеном на Косову и Метохији. Радимо на развоју пољопривреде у српским срединама како би ти људи имали шта да раде и од чега да живе. Све ово захваљујући око 12.000 донатора, колико их „Солидарност за Косово” окупља. Мислим да је то важна порука за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији – да не стојимо иза њих само речима, него делима и молимо се за њих и да им буде боље у наредној години.

Гујон наглашава да му је и даље забрањен улазак на Косово и Метохију и да одлука није повучена још од 2018. године.

„Власти у Приштини као да не схватају да један хуманитарац никако не може да им представља опасност, него пружену руку зарад општег добра. Наравно, под условом да неалбанско становништво – Србе, Горанце, Роме и остале – не сматрају грађанима другог реда и реметилачким фактором. Хуманост и солидарност се не смеју и не могу забрањивати. Жалосно је што се у региону хуманитарци, песници, музичари, па чак и професори проглашавају за непожељне особе, али утешно је што то никако не може трајати довека и што се чуда, ипак, дешавају. Мени лично та одлука приштинских власти тешко пада, јер не могу да видим људе с којима сам се током ових дугих година већ озбиљно спријатељио и који ми веома недостају“, прича Гујон.

Наглашавај да суСрби су већ 20 година најугроженија заједница на тлу Европе да су били су жртве рата, а сада су жртве у миру.

“Живот на Косову и Метохији је као живот у затвору на отвореном, енклаве су попут Астериксовог села, али без магичног напитка који би им омогућио слободу кретања и употребе матерњег језика. Над њиховим главама стално виси Дамоклов мач, а с тиме је тешко живети, чак и када су дани мирни“, откива француски хуманитарац.

Извор
Политика

Повезани чланци

Back to top button