Goraždevac: Pravdu ćemo čekati dok smo živi

Devetnaest godina od zločina nad srpskom decom u Goraždevcu, kada su ubijeni dvanaestogodišnji Panta Dakić i devetnaestogodišnji Ivan Jovović, a ranjeni Đorđe Ugrenović, Bogdan Bukumirić, Marko Bogićević i Dragana Srbljak obeležena je danas u ovom mestu kod Peći.

 U crkvi Rođenja Presvete Bogorodice liturgiju je služio Vikarni episkop novobrdski, Ilarion, na spomeniku stradaloj deci u centru Goraždevca položeni su venci, nakon čega je na groblju služen parastos.

Tog 13. avgusta 2003. godine na 98 dece ispaljeno je 87 metaka, a porodice stradalih još uvek čekaju na pravdu.

„Evo i 19 godina prođe. Ja kao čovek ne mogu da očekujem od ubica da pronađu ko je ubio decu, ali se uzdam u našu državu Srbiju i našeg predsednika da se on oko toga malo više zalaže. Naša situacija ovde je nikakva, živimo kao jaganjci među vukovima i život je vrlo težak“, rekao je Milisav Dakić, otac ubijenog Panta Dakića.

Mirjana Srbljak majka Dragane koja je tada bila ranjena, kaže da je danas sve isto, samo nema sirene i nije temperatura 40 stepeni.

„Sve je isto, ništa se nije promenilo, kao što znate ni počinioci nisu pronađeni, mi čekamo i dalje. Rane ne zarastaju, samo se ovako malo pospešujemo. Život ide dalje, morate dalje, ali svaki put isto, samo obnavljamo bol”, navela je Srbljak.

Foto: Gračanica Onlajn

Vikarni episkog novobrdski Ilarion u svojoj besedi poručio je da svet pun rana i da tajnu bezakonja u ovom svetu ne smemo da zaboravimo.

“Vaš opstank na vašem mestu strašnom, na stratišu, jeste velika pobeda i tu treba da ostanete dosledni našem prizivu, dostojni naših predaka, da zaista postojimo na mestu strašnom. Okupili smo se zapravo zbog dece koja su u vreme dok je najveće zlo trijumfovalo i nepravda, zbog dece koja su imala snage da se raduju životu, pritisnuta nekako uza zid, u neki ćošak postojanja, ta deca nisu odustala od soje radosti, igre, od svoje reke, da se na toj reci raduju. To je hrišćanska pobeda, pobeda jevanđelja, pobeda vere u jevanđelje. I zato neka nam osmeh Pantov, i stamenstvo Ivanovo budu putokaz, neka njihov primer gori pred nama, kao što gore ove sveće”, kazao je otac Ilarion.

Međunarodni predstavnici su tada obećali da će prevrnuti svaki kamen dok se ubice ne pronađu. UNMIK je ponudio i nagradu od million evra, ali ni posle 19 godina se ne zna ko je i zašto pucao na decu koja su se nalazila na obali Pećke Bistrice.

„Ovde smo zajedno u znak sećanja na nevino stradalu decu, žrtve strašnog zločniča. Ovde smo u znak saučešća, u bolu žitelja Goraždevca, na čiju su decu teroristi kukavički otvorili vatru. Oni su simbol mučeništva i stradalništva srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, simbol nepojmljive ideologije mržnje, prava na život i integritet”, istakao je zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Borisalav Tajić.

Krajem 2010. godine, Euleks je pismenim putem obavestio porodice Dakić i Jovović, kao i porodice ranjene dece, da se istraga obustavlja zbog nedostatka dokaza, a porodice i žitelji ovog metohijskog mesta poručuju i danas da će pravdu čekati dok su živi.

(Gračanica onlajn)

Povezani članci

Back to top button