Добрица Милутиновић

Српски глумац Добрица Милутиновић, првак Драме националног театра више од пола века, умро је 18. новембра 1956. године. Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије су 1980. установили награду за глумачко животно дело “Добричин прстен”.

Рођен је у Нишу 11. септембра 1880. Био је један од најталентованијих и најомиљенијих глумаца, члан Народног позоришта у Београду од 1899. до смрти. У пуној стваралачкој снази био је између два светска рата. Поводом 40-годишњице глумачког рада, у октобру 1937, одликован је Орденом Светог Саве III степена.

Био је ожењен глумицом Јеленом Милутиновић, рођеном Петковић затим од 1938. својом домаћицом Меланијом Остојић.

Захваљујући ретком уметничком темпераменту, свом изгледу и гласу играо је херојске и романтичне улоге у позоришту, које су му донеле велико поштовање и популарност. Глумио је Ромеа, Дон Карлоса, Отела, Уријела, Хајдук Вељка, Максима Црнојевића, Цара Душана, Миткета у Коштани. Спада у глумце који су текст изговарали громким гласом, са великим патосом, а то је тада био обичај. Његов глас је снимљен и сачуван и налази се у фонотеци Музеју позоришне уметности Србије. Такође, у савремено доба издата је и лонгплеј плоча са преснимцима његових архивских звучних записа на плочама од 78 окретаја.

Године 1937, поводом 40-годишњице рада, додељен му је прстен који се, у истоветној копији, од 1980. додељује као престижна награда за животно дело српским глумцима и носи име Добричин прстен.

Позориште у Сремској Митровици 1974. године добило је назив „Добрица Милутиновић“ и редовно уз „Добричин прстен“ додељује плакету са његовим ликом и именом лауреату ове награде.

Повезани чланци

Back to top button