Данас је Марковдан

Српска православна црква и верници данас обележавају Марковдан, празник посвећен Светом апостолу Марку и првом јеванђелисти. Марковадан као сеоску славу прослављају повратници у Жачу код Истока.

Апостол и јеванђелиста Марко (Јован Марко) био је син богате жене Марије, која је била пријатељ хришћанима, један је од апостола (ученика) Исус Христа и аутор првог јевађеља.

Према предању, његов ујак, Апостол Варнава и апостол Павле узели су га у пратњу на првом мисионарском путовању у Антиохију. Касније са ујаком Варнавом одлази на Кипар, а са апостолима Петром и Павлом у Рим. Свети Петар поставља Марка за епископа и шаље га у Мисир да проповеда. Тако је Свети Марко био први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Проповедао је у Ливији, Амоникији и Пентапољу. Из Пентапоља прешао је у Александрију.

У Александрији Свети Марко је основао цркву Божју, поставио епископа, свештенике и ђаконе. Предање га сматра оснивачем Цркве у Александрији.

Уморен од незнабожаца сахрањен је био у Александрији. Године 828. његово тело украли су млетачки трговци и однели га у у Венецију где данас лежи његов саркофаг у цркви светог Марка.

Апостол Марко је писац, по времену писања, првог Јеванђеља, које носи његово име – Свето Јеванђеље по Марку.

Српска православна црква слави светог јеванђелисту и апостола Марка (Марковдан) 8. маја по Грегоријанском календару (25. април по Јулијанском календару). Прена народном веровању данас бе би требало да се спава током дана.

Фото: Ризница

Марковдан је сеоска слава Жача

Срби у повратичком селу Жач код Истока од давнина славе Марковдан као сеоску славу.

На овај дан, који још и називају „Крстоноше“ или „Крстe“ домаћин славе  припрема гозбу за многобројне госте и предаје крст наредном домаћину.

Срби из Жача ове године због забране окупљања и анти ковид мера не очекују долазак већег броја расељених суграђа из уже Србије као што је то било раније.

„Владика Теодосије није благословио литије које се традицинално организују за Марковдан, као и већа окупљања због пандемије коронавируса, али ћемо се ми свакако окупити у симоличном броју – обележити сеоску славу и  наставити традицију“, прича Вељко Коматовић.

Додаје да ће као и сви досадашњи домаћини славе на своју кућу поставити тробојку.

„То је стари обичај који смо наставили да одржавамо и када смо се пре 11 година вратили у село“, каже Коматовић.

Вељко Коматовић, Фото: Ризница

Како је испричао за Ризницу Коматовићи су старо племе које се у Жач доселилио још пре пет стотина година.

После прогона 1999. године као и многе друге фамилије и Вељкова је била протерана из села. Вратио се 2010. са групом мештана упрокос демонстрацијама локалних Албанаца који су се противили повратку Срба.

Његова породица је више пута нападана. Први комшија Албанац пуцао је из калашњикова, а његови синови недавно су Коматовићу претили на њиви.

Упркос свему Вељко је одлучан да остане на своме имању. У селу живи са супругом и троје малолетне деце. Живи са супругом и троје малолетне деце. У Жачу данас има десетак српских породица.

И.М.

Повезани чланци

Back to top button