Дан примирја, Наталијина рамонда и Албанска споменица

Дан примирија односно дан капитулације Немачке у Првом светском рату Република Србија обележава као државни празник.

Овај датум је сећање на дан када су, 11. новембра 1918. године, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у Компијену у Француској, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.

Документ који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош у основи је предвиђао прекид непријатељства, повлачење немачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размену заробљеника, обећање репарација, уништавање немачких ратних бродова и подморница, као и поступање током примирја.

Примирје је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.

Овај државни празник се у Републици Србији прославља од 2012. године.

Зашто је у Србији симбол празника Наталијина рамонда?

Наталијина рамонда, фото: Википедија

Изузетно издржљива, Наталијина рамонда има особину коју међу скоро 300.000 познатих цветница има само тридесет биљних врста. Наиме, након што се у одсуству воде сасвим осуши, ова биљка може да поново оживи након мало кише или заливања. Понекад се зато назива и феникс.

Историја открића Наталијине рамонде делимично се везује за оца српске ботанике, Јосифа Панчића. Рамонде су, иначе, као биљна врста познате од тридесетих година 19. века кад их је француски истраживач по коме носе име открио на подручју данашње Шпаније, у Пиринејима, пише Слободан Бубњевић за Елементаријум.

Пола века касније, 1874. године, Панчић је дошао до значајног открића када је открио да рамонде постоје и изван Шпаније. Открио их је на територији јужне Србије, али је закључио да је реч о новој врсти коју је назвао рамонда сербика (Ramonda serbica).

Десет година касније, 1884. године, дворски лекар Сава Петровић открива да на Балкану постоји још једна врста рамонде са нешто другачијом круницом и листовима. Будући да је био у служби на двору краља Милана, Петровић овој врсти даје назив Ramonda nathaliae, у част краљице Наталије.

Мада заузима другачија станишта, она повремено живи са Панчићевом српском рамондом у такозваној симпатрији. Истраживачи са Биолошког факултета у Београду превођени професором Владимиром Стевановићем успели су да детаљно опишу и анализирају ова преклапања и простирање обе врсте.

Албанска споменица признање за ВЕРНОСТ ОТАЏБИНИ

Албанском споменицом је одликовано 142.148 официра, подофицира, каплара, редова, обвезника чиновничког реда и свештеника.

Указом од 5. априла 1920. године, као сећање на повлачење кроз Албанију у Европском рату 1915. године, установљена је Албанска споменица.

По овом Указу, право на Споменицу имали су сви који су били на војној дужности приликом преласка Албаније, као и чланови страних војних мисија који су се заједно са српском војском повлачили преко Албаније.

Споменица је у облику двоглавог орла са српским штитом на грудима и краљевском круном на горњем делу. На њеном аверсу, испод орла је медаљон уоквирен ловоровим венцем са профилом главе Александра Карађорђевића, уоквирено натписом: СВОЈИМ РАТНИМ ДРУГОВИМА АЛЕКСАНДАР.

Албанска споменица, фото: Википедија

На реверсу је натпис у три реда: ЗА ВЕРНОСТ ОТАЏБИНИ. Указ је предвиђао ковање Споменице од бронзе (медаљон) и посребреног платинираног двоглавог орла димензија 32х28 милиметара и ношење у моарираној пантљици зелене боје са две црне ивичне пруге, ширине 36 милиметара и дужине 50 милиметара.

Париска фирма АРТИ БЕРТРАН прихватила се израде ових Споменица, али са извесним одступањем у погледу материјала (двоглави орао је израђен од посребреног цинка, а медаљон од месинга), затим димензија одличја (висина је 49 милиметара) и траке (ширина 26 милиметара).

Указом од 6. новембра 1921. године Споменицом је одликовано 142.148 официра, подофицира, каплара, редова, обвезника чиновничког реда и свештеника.

Наредбом од 6. марта 1940. године одликовани су сви припадници црногорске војске који су остали и даље на војној дужности са српском војском на Солунском фронту.

Албанска споменица је додељивана указом краља Александра Другог Карађорђевића, а на предлог министра војске и морнарице, са декретом који је рађен по нацрту Ђорђа Чарапића, репродукован у Војном географском институту у Београду.

(извор: Национална географија)

Повезани чланци

Повезано
Close
Back to top button