Дан када се Краљ Петар II одрекао Драже у корист Тита

На захтев избегличке југословенске владе, која је то учинила под притиском британског премијера Винстона Черчила, краљ Југославије Петар II Карађорђевић је 29. августа 1944. године у Другом светском рату одузео команду Дражи Михаиловићу и признао маршала Јосипа Броза Тита за јединог вођу југословенских снага отпора нацистичком окупатору.

У време убиства свог оца 1934. године, Петар II је био малолетан па је краљевска власт пренета на Намесништво које је у тестаменту одредио краљ Александар I, на челу са кнезом намесником кнезом Павлом Карађорђевићем, а чланови су били још Иво Перовић и Раденко Станковић.

После војног пуча против кнеза Павла и владе Цветковић-Мачек који су донели одлуку о приступању Југославије Тројном пакту, Петар II је проглашен пунолетним. У земљи је владао само 19 дана, пошто је 14. априла на предлог председника владе армијског генерала Душана Симовића, одведен у избеглиштво након инвазије сила Осовине.

 Краљ Петар II је најпре подржавао покрет пуковника (потоњег армијског генерала) Драгољуба Михаиловића, а када су се савезници преоријентисали на партизански покрет, краљ Петар II је под притиском позвао своје присталице да ступе у НОВЈ. По споразуму Тита и Ивана Шубашића са краја 1944. године, краљ је марта 1945. пренео своја овлашћења на трочлано намесништво.

Краљ Петар II је збачен одлуком Уставотворне скупштине ФНРЈ од 29. новембра 1945. После рата се населио у САД.

После неуспеле трансплантације, јер је боловао од цирозе јетре, умро је у денверској болници 3. новембра 1970. године, у коју је примљен под псеудонимом Петар Петровић.

Сахрањен је у Цркви Светог Саве у Либертивилу (САД). Његови посмртни остаци су ексхумирани 17. јануара 2013. године са циљем да буду пренети у задужбинску Цркву Светог Ђорђа на Опленцу (код Тополе). По доласку у отаџбину његови посмртни остаци су почивали у дворској капели Светог Андреја Првозваног у склопу Двора на Дедињу.

 Државна сахрана четири члана породице Карађорђевић обављена је 26. маја 2013. на Опленцу. На његовој сахрани 1970. као и 2013. опело је служио исти свештеник Марко Тодоровић.

Рехабилитован је решењем Вишег суда у Београду од 10. јула 2015.

Повезани чланци

Back to top button