Да се не заборави: НАТО поново гађао аутобус, код Пећи погинуло више од 20 цивила

Током ваздушних удара НАТО на Југославију 3. маја 1999. године погођен је путнички аутобус код Пећи. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова.

На путу Пећ-Кула-Рожаје код места Савине воде 3. маја око поднева ракетиран је аутобус. Аутобус је погођен једном ракетом, али авијација НАТО-а је и даље, без прекида, ракетирала то подручје, тако да спасилачке екипе нијесу могле да стигну до места трагедије. Погођени аутобус је био пун путника, међу којима је било много жена и деце. До напада у близини места Савине воде је дошло око 12.00 сати, а у тренутку напада, поред аутобуса “Ђаковица превоза”, на путу у близини, била су и три цивилна аутомобила који су такође погођени. Међу страдалима има и оних који су покушавали да помогну рањенима. Авијација НАТО-а “засипала” је то подручје касетним бомбама више од два сата. На месту напада остао је велики број неексплодираних касетних бомби, које су онемогућавале спасилачким екипама да евакуишу рањенике.

Представници НАТО-а најприје “нису могли да коментаришу извештаје”, а затим да још нису у могућности да потврде одговорност за напад на аутобус:

“Нисмо у могућности да то потврдимо. Ми то не искључујемо, настављамо да радимо на томе”, изјавио је портпарол Алијансе. Онда је НАТО саопштио да “нема никакав доказ” да су авиони Алијансе погодили аутобус.

“Индипендент” који наводи да британски премијер “уме лепо да говори, али сувише често у овом рату по питању избеглица, трошкова и вероватноће копненог рата користи речи не да би појаснио намере него да прикрије разлике између стварности и осећања”, наводи такође да су војни истражни органи НАТО-а 3. маја покушавали да утврде да ли би Алијанса требало да призна одговорност “за друго ненамерно бомбардовање цивилног аутобуса за само три дана”. “Тај инцидент додатно подржава мишљење да авиони НАТО-а који намерно лете на великим висинама да би избегли југословенску противваздушну одбрану, у својим дејствима изазивају велики број цивилних жртава. Војни извори признају да је са висина са којих се спроводи већина акција немогуће избећи грешке у идентификовању циљева”.

Грешке у идентификовању циљева или промашаји због тога што је “циљ нестао” добијају и трагикомичне димензије као кад је ракета промашила државу и онако “невођена” доспела до предграђа Софије.

Нови Сад је, осим Приштине најбомбардованији град – Нови Сад и његова околина били су на мети 36 пута. Срушена су сва три моста, а Темерински, на Каналу ДТД, је тешко оштећен. Разваљен је низ објеката на падинама Фрушке Горе укључујући ту предајнике на Црвеном Чоту и Венцу. Град је на рубу еколошке катастрофе. Дошло је и до изливања у земљу знатне количине нафте што је могло да доведе до загађења подземних вода и артерских бунара.

После ноћног бомбардовања Рафинерије, када је “тешка авијација НАТО-а, која је са око четрдесет бомби засула постројења”, и када је горело “30 и нешто резервоара у којима има нафте и нафтних деривата”, тешки дим, пун чађи, угљен-моноксида и диоксида могао се видети изнад целог Новог Сада и, вјероватно, целог јужнобачког округа.

Онда, 3. маја, из правца сремске стране Новог Сада авијација НАТО-а гађала је зграду Телевизије Нови Сад. Испаљена су два пројектила. Град је у диму и мраку – осветљен пожаром.

НАТО је 3. маја у нападу на електроенергетски систем Србије употријебио такозване “меке бомбе”, које експлодирају изнад мете и распршавају графитну прашину, која проводи струју и изазива кратак спој у прекидачима.

Портпарол НАТО-а Џејми Шеј саопштава у Бриселу да су авиони НАТО-а бомбардовали термоелектране и трансформаторске станице у Србији зато што су то “војни циљеви”, пошто се “користе за потребе војних и полицијских снага, за њихове комуникације, функционисање штабова, компјутерске системе, те да је циљ напада да се “паралише” деловање југословенске војске и полиције, нарочито на Косову…” Без стида је казао да се “настојало да последица буду поштеђени цивилни објекти, нарочито болнице”.

Истог дана НАТО је саопштио да ће “систематски наставити” са, “посебним бомбама које су први пут употријебљене”, а војни портпарол НАТО-а, немачки генерал Валтер Јерц је изјавио да не може дати никакве појединости, осим да је у питању “бомба која досад није коришћена”. Цивилни портпарол НАТО-а Џејми Шеј рекао је да је 70 одсто територије Србије било остало у мраку, и да ето “НАТО сад у својим рукама има прекидач за струју у Србији и да може да је пали и гаси кад хоће”.

Агресор је себи очигледно ставио у задатак да оне цивиле које не стигне да побије, психички до те мјере изнури, да их доведе у стање безнађа и панике, и да им онемогући нормално животно функционисање.

Повезани чланци

Back to top button