Da se ne zaboravi i ne ponovi! – Na današnji dan NATO bombardovao Aleksinac i ubio 14 civila: Sećanje ma srpsku Hirošimu

Bombardovanje Aleksinca 1999. dogodilo se u toku NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Ovaj grad su NATO agresori bombardovali u dva navrata. Od posledica vazdušnih napada poginulo je 14 civila, a preko 50 je povređeno. Uništeno je više desetina stambenih objekata, zdravstvenih ustanova i privrednih objekata…

Prvi projektili pali su na prostor praznih objekata kasarne Vojske Jugoslavije, a zatim na prostor pored autoputa Beograd-Niš, iza benzinske pumpe. Od ovih eksplozija nastala su oštećenja i na objektima firmi “FRAD”, Tekstilne industrije “Morava”, “Stokoimpeks”, “Živinarstvo”, građevinskog preduzeća “Moravica”, na upravnoj zgradi hladnjače, na motelu “Morava” u kojem su smeštene izbeglice sa prostora Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i na drugim objektima, radnjama…

Dva projektila izuzetne razorne moći pogodila su stambene prostore južnog dela Aleksinca. Jedan projektil pogodio je stambene objekte u ulici Dušana Trivunca, u neposrednoj blizini Medicinskog centra. Drugi projektil pogodio je stambene objekte u ulici Vuka Karadžića. O razornoj snazi projektila ukazuje prečnik zone dejstva koji je veći od 200 metara. Rastojanje između mesta udara ova dva projektila iznosi 200 metara. Na mapi prostora vidljiv je raspored stambenih objekata i uočljivo je da su projektili precizno pogodili najgušće naseljene prostore u tom delu grada. O karakteru i ciljevima napada napada govori i činjenica da su ovi prostori udaljeni oko 600-700 metara vazdušne linije od objekata kasarne Vojske Jugoslavije.

BOMBA MI JE UBILA OCA, MAJKU I SESTRU

Kad je počelo gađanje tog 5. aprila 1999, oni su se, s mojom ženom i dvoje dece, sklonili u podrum. Zidovi su izdržali, a oni su stradali od stakla. Sestra je imala samo dva reza na vratu, seća se transfuziolog dr Bratislav Miladinović.

Naša kuća je bila velika i čvrsta – priča dr Bratislav Gaja Miladinović, transfuziolog u aleksinačkoj bolnici koji je te noći izgubio oca, majku i sestru.

Oni su se, kao i moja žena s dvoje dece, ćerkom od petnaest i sinom od jedanaest godina, sklonili u podrum. Zidovi podruma su izdržali, a oni su stradali od stakla. Sestra je imala samo dva reza na vratu… – s tugom se seća dr Miladinović, čija se porodična kuća nalazila u Ulici Vuka Karadžića 27.

Otac mu se zvao Dragomir (67), majka Ljubiva (63), a sestra Snežana (40) Miladinović. Dr Miladinović se u vreme bombardovanja Aleksinca nalazio s svojom vojnom jedinicom u Predejanu, na ulasku u Grdeličku klisuru, devedeset kilometara dalje. Tamo su mu javili da mu je kuća pogođena i da „u srušenoj kući ima šestoro mrtvih“.

Spasioci su uspeli preživele da izvuku iz ruševina tek posle četiri sata. Oni su sad odrasli: ćerka je i sama doktor, sin grafički dizajner i nikakve psihičke traume nemaju, ali mi o tim danima u kući ne govorimo – kaže dr Miladinović.

Obnova Srbije posle NATO agresije počela je baš u Aleksincu. U Ulici Vuka Karadžića podignuto je šest novih zgrada i tragova krvavih događaja, osim u sećanjima ljudi, nema.

Ne ponovilo se! – izgovara staru narodnu basmu kojom se tera zlo dr Bratislav Miladinović. I dodaje:

Ali, da se ne zaboravi, da se pamti…

Ljudi unezvereni

Samo nekoliko minuta po bombardovanju na mesto nesreće dojurio je jedan od najpoznatijih srpskih fotografa Hadži Miodrag Miladinović. Redakcija lokalne televizije, čiji je vlasnik tada bio, nalazila se na dva minuta odatle.

Foto: Hadži Miodrag Miladinović

Podigao se oblak prašine, usitnjenog maltera i gara, a ljudi su bili unezvereni. Nije se znalo kolika je nesreća – gde su sve bombe pale, šta je sve srušeno, ni koliko ima stradalih – seća on.

Mića, kako Miladinovića zovu, ni danas ne izlazi iz kuće bez foto-aparata, a sve vreme NATO agresije neumorno je snimao posledice bombardovanja.

Prvih dana sam išao sam, a posle su vlasti shvatile od kolike su važnosti svedočanstva o razaranjima, pa su me sami zvali i propuštali. Jednom tako, kažu, vojska oborila avion, seljaci jure pilota, idi tamo! Kad tamo, ništa!

Kakav avion, kakav pilot, pala neka velika bomba!

Po završetku bombardovanja albumi s Hadži Miodragovim fotografijama otišli su u svet.

Zidni sat i dalje pokazuje 20 minuta do 10

U jednoj od ordinacija Hitne pomoći u Aleksincu, sat i danas pokazuje 20 minuta do 22 časa. Vreme kada je rudarski Aleksinac doživeo drugu nesreću u svojoj istoriji. Na satu je i fotografija stare zgrade Hitne pomoći koju je projektil srušio do temelja.

Medicinska sestra Suzana Turk je, sa još petoro kolega, u noći bombardovanja bila na poslu.

Mi smo smenu počeli u devetnaest sati. Trinaestog dana bomba je pala pred našu zgradu! Čuli smo neljudsku buku, sve je počelo da se ruši, vrata su ispadala iz okvira. Eksplozija je koleginicu bacila preko mene – priseća se Suzana.

“Tog momenta niko nije bio svestan šta se dešava. Bomba je pala direktno na zgradu i počelo je sve da se ruši”, seća se Suzana Turk. “Kolegenica je pala preko mene, počela su da lete vrata, prašina… a onda je zavaladala panika među pacijentima, i među nama.”

Iste noći, službu Hitne pomoći preselili smo u prostorije stare bolnice. Ranjene su donosili do jutra – seća se ona.

Nekoliko dana kasnije neko je, Suzana ne zna ko, u ruševinama zgrade u kojoj ih je zatekla eksplozija našao zidni sat. Pri padu ispala mu je baterija i kazaljke su se zaustavile na 20 do 10. Vratili su ga na zid. Zaustavljenog. Ne da pokazuje novo vreme, nego da svedoči o starom.

Bolje je što deca nisu bila uz nas

Među pedesetoro povređenih te noći bili su i Zorica i Miodrag Jovanović, koji su uspeli da se izvuku iz srušene porodične kuće.

“U tom trenutku nismo imali vremena da se uplašimo”, kaže Miodrag Jovanović. “Čuo se jak udarac, eksplozija i prasak, nismo mogli da shvatimo šta nas je zadesilo.”

“U toj nesreći imali smo sreću suprug i ja, da preživimo. Deca nisu bila uz nas i bolje je što je bilo tako”, dodaje Zorica Jovanović.

Materijalna šteta

Uništeno je 35 porodičnih kuća i 125 stanova

Uništeno je zgrada Doma zdravlja, Hitne pomoći, autobuska stanica i privredni objektiː Konfekcija „Morava”, „Betonjerka” i Ugostiteljsko-turističko preduzeće.

Jedna od bombi je sa lica zemlje zbrisala Ulicu Dušana Trivunca sa šest porodičnih kuća, a deset je uništeno u Ulici Vuka Karadžića.

A obnova Srbije nakon NATO agresije počela je baš iz Aleksinca iz “srpske Hirošime”.

Predstavnici NATO-a i general Mekenzi o bombardovanju Aleksinca

Predstavnici NATO-a u Briselu svetskoj javnosti su bombardovanja Aleksinca 5. aprila 1999. pravdali “tehničkom greškom”, tvrdeći da je meta bila kasarna nadomak grada.

Kanadski general Luis Mekenzi je tada po obilasku ruševina izjavio: “Zločin je počinjen nad civilnim stanovništvom, nad mirnim građanima, u njihovim porodičnim domovima, na prostorima gde nema apsolutno nijednog vojnog objekta”.

Nakon razornog bombardovanja koje je zadesilo Aleksinac 5. aprila 1999, u delu svetske javnosti ovaj grad je nazivan „srpskom Hirošimom”.

(izvor: Aleksinac.net – Srpska Romonda)

Povezani članci

Back to top button