Цвети или Цветнице – празник радости који наговештава долазак Васкрса

Српска православна црква и верници последње недеље пред Васкрс слави свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим. Овај празник се назива Цвети, а како пада на пролеће, у народу је везан и за буђење природе и њено цветање.

Празник је установљен још од првих хришћанских времена, а свечано се прославља од трећег века нове ере.Цвети спадају у покретни празник који се слави увек дан после Лазареве суботе – Врбице. Ове године  „падају“ у недељу, 25. априла, док је православни Васкрс 2. маја.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На улазу у Свету земљу народ је Исуса дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао „Осана“ – „Слава сину Давидову“.

Улазак Исуса Христа у Јерусалим назива се и царским – „Ево Цар твој иде теби кротак“.

Уочи овог празника, држи се вечерња литургија, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом.

Фото: Википедија – Улазак Исуса Христа у Јерусалим

Празник Цвети се обележава у свим хришћанским земљама а Јеванђелисти бележе да је Исус на капијама града дочекан с цвећем и листовима палме, које су му људи бацали пред ноге.

Како је код нас за палму сувише хладно, народ се прилагодио и у цркву се носи шимшир, тиса, најчешће гранчице врбе.

Међу православцима Цвети важе за један од најрадоснијих празника.

Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће.

Иначе беру најчешће велике цветове, да би били лепи и крупни, дрен да би били јаки, љубичицу, да би били миришљави и привлачно, врбове гранчице, да сви буду напредни.

Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноћи. Понекад се цвеће потапа у воду у којој је златно или сребрно прстење и онда се том водом деца умивају.Ставља се и врбова гранчица „за брз напредак“, понегде дрен „за здравље“, а девојке стављају и љубичице, ако их има.

Такође, посебно раздрагану традицију представљале су поворке девојака, „лазарица“” које су изводиле свој плес певајући пред сваком кућом, за шта су заузврат добијале поклоне.

Овај обичај наговештавао је развој девојчице у девојку стасалу за удају. Веровање је налагало да се мора ићи три пута заредом у „лазарице“, иначе би се могла очекивати нека несрећа. На тај начин су девојке биле чуване од преране удаје. Својом песмом и игром даривале су домаћине жељама за напредак и успех.

Када је реч о радовима, овај празник је изузетак, јер баш на овај дан се појављује пун Месец, када, према веровању, ум и вештине људи постају далеко моћнији него иначе. Због тога би на Цвети требало започети неке послове и донети одлуке.

Читава Цветна недеља посвећена је природи, па су раније људи од понедељка до недеље китили једни друге копривом и врбом.

Врба, осим као симбол великог празника Лазареве суботе, користи се како би деца била здравија, али и да би у породице стизало још принова.

Што се тиче коприве, њу се породиље на Цвети стављале под јастук, да би „ожарила“ и тако отерала женске демоне и сачувала бебе.

Повезани чланци

Back to top button