Čovek treba da uči od pčela

Od ideje do njene realizacije ne mora da bude dug put, novac može, a i ne mora da igra presudnu ulogu. Važno je imati cilj, a iznad svega da vas posao koji radite čini srećnim. U današnje vreme to neki doživljavaju kao privilegiju a drugi kao stremljenje ka ostvarenju sna.

Mladen Đokić iz Gračanice živi svoj san. Šta želi znao je čim je počeo da kupuje komad po komad zapuštenog imanja. Za dve godine je uspeo da svojinu proširi na trideset ari i zapuštenu vododerinu, koja je lokalnom stanovništvu služila kao deponija, pretvori u imanje i školski pčelinjak na kome je postavio 25 košnica.
Kako su pčele jedini indikator životne sredine i čistog vazduha, sa imanja je prethodno trebalo ukloniti smetlište.

Budući api centar za ingalaciju se polako gradi – foto: Riznica

„Od 15. avgusta 2019. kada smo počeli sa radovima, sakupili smo i izbacili ukupno pedeset šlepera otpada. Tek kada smo izbacili sve đubre mogli smo da planiramo kako ćemo da uredimo prostor“, otkriva Mladen.  

Prostor su uredili tako što su najpre zasadili 48 medonosnih sadnica među kojima najviše ima lešnika koji je, kako Mladen otkriva, izuzetno dobar za pčelu, budući de je to prvi polen koji se pojavljuje u prirodi od ranog proleća.

„Osim lešnika zasadio sam i evodije i sofore koje su izuzetno medonosne biljke. Kao što vidite, na ovom imanju je sve podređeno pčelama i uživanju“, priča ushićeno mladi pčelar.

U poslu oko pčelinjaka Mladenu pomažu otac i brat. Tako su zajedno prikupili blizu 800 bačenih automobilskih guma, koje su uredno poređali, prekrili zemljom i peskom napravivši brane za tri mala jezerca na imanju.

Kraj pčelinjaka biće i ribnjak, foto: Riznica

„Ovde buldožer nije ušao, sve smo radili sami, ručno, sasvim prirodno“, smeje se Mladen i pokazuje nam rukom na malu kućicu kraj vode.  

„Tamo u onoj kućici imali smo i porodicu pataka sa mladuncima, ali su ih napali divlji psi. Moraćemo bolje da obezbedimo imanje pre nego se odlučimo da ponovo držimo patke“, priča Mladen.

Foto: Kućica za patke

Ako sa patkama nije imao sreće, sa pčelama je i te kako ima. Prvi sunčan dan posle snega i kiše izmamio je društva van košnica.

„One su sada malo dezorijentisane, ali vrlo brzo će se adaptirati. Sa prvim prolećnim radovima u košnici dolazi do veće potrošnje hrane tako da, ukoliko pčelari nisu na vreme reagovali, nisu dodali medonosne pogače svojim društvima, bojim se da već ovih dana mogu da očekuju određene gubitke jer se pčele u fazi razvoja matica zaležu mlade larve i potrebno im je dosta hrane za odgajanje mladih“, otkriva nam Mladen neke tajne pčelarenja.

 Ponosno citira Alberta Ajnštajna koji je rekao da „ukoliko nestanu pčele nestaće i čovečanstvo u periodu od tri godine“, a zatim podseća na lekovitost proizvoda od meda.

„Košnica u sebi ima puno enzima, minerala i vitamina, probiotika, antibiotika, kako kaže doktor Nestorović u stručnom radu, samo u propolis kapima koje proizvode pčelari ima više od 46 prirodnih antibiotika. Tako nešto mnogo bi  značilo da imamo na ovim našim prostorima, pogotovo sada kada se borimo protiv ove pošasti zvane koronavirus“, otkriva Mladen Đokić.

Foto: Riznica

Ovaj mladi čovek ozbiljno planira da se bavi pčelarstvom u medicinske svrhe i u službi zdravlja pa je i započeo izgradnju api komore na svom imanju.

U poslovima mu pomaže otac, a Mladen je kaže na ideju došao pre tri godine i sada je polako sprovodi u delo.

„Dan po dan, mesec po mesec, uspevamo u svemu. Trenutno smo instalirali dva kontejnera i pravimo jednu terasu. Kontejneri će biti presvučeni u drvo. Unutra će biti čajna kuhinja i centar za inhalaciju, pa ćemo ljudima ponuditi i prenoćište i mesto gde će moći da spreme hranu, da se odmaraju“, otkriva Đokić.

Foto: Riznica

Slovenci imaju stoletno iskustvo sa api komorama, u Srbiji su one zaživele tek pre deceniju, a na Kosovu postoji jedna. Ova koju porodica Đokić planira da otvori, biće prva takve vrste u jednoj srpskoj sredini na Kosovu i Metohiji.  

Api inhalaciona komora je baraka koja mora isključivo da bude izgrađena od drveta a unutar nje se postavljaju košnice.

„Mogu da se nađu od pet to deset košnica. U zavisnosti od njihovog broja možemo da imamo toliko instaliranih inhalatora. Inhalatori su povezani na košnicu i u njih se ubrizgava vazduh iz košnice budući da je to najzdravije mesto na čitavoj planeti zemlji jer je pčela ta koja uređuje mikro klimu unutar košnice“, pojašnjava Đokić.

Naglašava da svi od tri do 99 godina, sa respiratornim problemima mogu na ovaj način da se leče. To je, kaže, alternativna medicina koja je izuzetno cenjena i uspešna u svetu.

Foto: Riznica

U veštačko jezerce koje je napravio na svom imanju, Mladen je već ubacio ribe. Kad sve  bude gotovo, oni koji ovde dođu na inhalaciju moći će da uživaju u sportskom pecanju i u delu netaknute prirode koju ovaj mladi čovek uspešno želi da oživi na svom imanju.  

Opština Gračanica se prostire na blizu 170 kvadratnih kilometara i na ovoj teritoriji je dosta neiskorišćenih zelenih površina ali i divljih deponija koje bi mogle da se očiste i urede u zelene površine sa sadnicama medonosnih biljaka, poručuju pčelari.

Porodica Đokić se tradicionalno bavi pčelarstvom od 1972. godine. Pored školskog pčelinjaka na kome će se ubuduće održavati seminari i predavanja za mlade pčelare, Mladen ima još jedan pčelinjak sa najmanje 70 društava i jedini je školovani pčelar na ovom prostoru.

Prolećno sunce je izmamilo pčele iz košnica, foto: Riznica

Med porodice Đokić više puta je nagrađivan za kvalitet.   

„Dobili smo zlatnu medalju, priznanje i sertifikat sa novosadskog sajma. Takođe smo učestvovali i na međunarodnom takmičenju u Tuzli, gde smo osvojili zlatnu medalju među konkurencijom od 450 pčelara, a naš med nagrađen je i na takmičenju u Novom Brdu pre dve godine kao i na sajmu meda u Alibunaru“.

Mladen s ponosom ističe da želi da unapredi proizvodnju, da mu ideje ne manjkaju a da je za sve to presudna ljubav prema poslu, a on, kaže voli i ceni pčele.  
Da je pameti, veli Mladen, od pčela bi čovek mnogo mogao da nauči. Pre svega kako se složno živi u zajednici u kojoj svako zna svoj deo posla i vredno radi za čitavo društvo, a iznad svega čovek treba da uči i nauči kako se živi u saglasju sa prirodom.

I. Miljković

Povezani članci

Povezano
Close
Back to top button