Буђење раног пролећа

Гле како је ситна, мала!
Тек је цујеш кад пролети

Чела

Гле како је ситна, мала!
Тек је цујеш кад пролети
Мала чела, ал је зато
Величанствен рад јој свети.

Хајд’ завири скромну кућу
Гдје челица вр’једна живи,
Хајд’ погледај, па се чуди
и великом дјелу диви.

У кошницу радне целе
Нико благо метно није.
Сама чела својим трудом,
Слатким медом напуни је.

Никад није чела марна
„Дај ми!“ као просјак рекла;
Рано радећ, касно каснећ,
Сама себи благо стекла.

Па хајд’, браћо, ко челица
Да смо увек духа чилог,
Да збирамо слатке плоде
У кошницу рода милог.

Алекса Шантић

Повезани чланци

Back to top button