Борба за Косово и Метохију се води свакога дана и свако је води у складу са даровима које је добио од Бога

Добротвор и хуманиста Димитрије Марковић је у оквиру Васкршње хуманитарне акције „Косово и Метохија 2021.“ социјално угроженим породицама и здравственим организацијама уручио помоћ у вредности од пет и по хиљаде евра.

После репортаже „У Јане златне руке, бела погача и тешка судбина“ коју је прочитао на порталу „Ризница“ Димитрије је одлучио да потражи Јану. Посетио је и породицу Перић у Бољевцу код Новог Брда и уручио им бојлер.  

У периоду од 16. до 18. априла Марковић је у пратњи својих пријатеља спровео акцију поделе донација у више места на Косову и Метохији. Дарови су уручени за 16 српских породица, Дому здравља у Штрпцу и Хуманитарној организацији ”Свети Јован Милостиви” у Сушици код Грачанице као и Удружењу дијабетичара “Слатко срце” из овог места. За обнову цркве Светог Николе у Призрену (Рајкова црква) и цркве Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице такође су уручена новчана средства прикупљена од Срба из земље и расејања.

На Косово и Метохију је први пут ступио 2013. године и од тада не престаје да долази и помаже онима којима је помоћ најпотребнија. Марковић често уме да каже да „гледајући косовске Србе као да гледа живу Лазареву војску“.

За хуманитарни рад Димитрију Марковићу је прошле године додељена престижна награда „Најплеменитији подвиг године“ коју традиционално додељује лист „Вечерње Новости“.

У интервјуу за „Ризницу“ овај хуманиста говори о томе шта га изнова и изнова вуче да долази на Косово и помаже народу, цркви али и здравственим и другим установама те зашто га косовци увек радо дочекају и с њим, уз посебну част, ломе погачу за трпезом у дому.  

  • Ко стоји иза Васкршње хуманитарне акције „Косово и Метохија 2021“?

Иза Васкршње хуманитарне акције „Косово и Метохија 2021“, као и свих претходних, стојимо ја и моји пријатељи као физичка лица. Немамо званично регистровану хуманитарну организацију. Све је почело са нашим личним прилозима народу на Косову и Метохији па смо и наставили да радимо на тај начин. И један и други начин рада има своје и добре и лоше стране. Уз регистровану хуманитарну организацију бисмо вероватно могли да прикупимо већи обим помоћи али би то, са друге стране, смањило број непосредних сусрета са људима.

Досадашње искуство нам потврђује управо то да је људима често важнија наша посета и разговор од материјалне помоћи коју смо донели. У Светом Писму је речено да ће Христос када дође у слави рећи онима са десне стране: ”Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми” (Мт. 25, 31-36).

Свака енклава је тамница у тамници, а свака српска кућа у енклавама је својеврсна тамничка ћелија.

Из ових речи видимо да милосрђе не подразумева само материјалне дарове – нахранити, напојити и оденути, него се једнака вредност даје и нематеријалним даровима – примити странца, посетити болеснога и ближњега у тамници. Ономе ко је у тамници својом посетом показујемо да није заборављен и остављен, доносимо му лепу реч, реч утехе и охрабрења. Српски народ на Косову и Метохији је у тамници. Постављањем административних прелаза између централне Србије и Косова и Метохије цео тај простор претворен је у тамницу. Свака енклава је тамница у тамници, а свака српска кућа у енклавама је својеврсна тамничка ћелија.

Коначно, кроз те личне сусрете смо упознали велики број дивних људи и стекли на Косову и Метохији много драгоцених пријатеља. Тако да ћемо и убудуће наставити да радимо на тај начин.

Фото: Лична архива
  • Колико је до сада било оваквих и сличних акција?

Први пут сам на Косово и Метохију дошао 2013. године како бих једној породици код Бањске однео помоћ, и посетио чуваре моста у Косовској Митровици. И данас се добро сећам наслова у новинама који је био непосредан повод за мој одлазак тамо : “Празна трпеза породице Ђурић“. Било је то уочи Божића, нисам могао да дозволим да ја један од највећих хришћанских празника дочекам за пуним столом, а да га Ђурићи, са својим четворогодишњим сином, дочекају празних тањира. Сео сам у ауто и однео им помоћ. Кратко након тога су дошли и моји пријатељи из Чешке, такође са својим личним прилозима, после тога и пријатељи из централне Србије, да би се постепено, и у централној Србији и у Чешкој, круг људи који шаљу прилоге постепено ширио. Сада је постало већ потпуно уобичајено да прилоге преко нас шаљу и људи које лично не познајемо, са којима смо у контакту само преко друштвених мрежа.

 На Косово и Метохију одлазимо и неколико пута током године, тако да је ових неколико година остао иза нас приличан број остварених добротворних акција. Наравно, када је обим помоћи коју носимо у питању свесни смо да су то само две удовичине лепте (Лк. 21, 1-4).

У фебруару 2020. године нам је за наш хуманитарни рад на Косову и Метохији уручена златна плакета “Најплеменитији подвиг године“, коју традиционално, већ годинама, додељују “Вечерње новости“.

У вези са Вашим претходним питањем још бих желео да додам да се наш рад не своди само на поделу материјалне помоћи већ и на организовање културних догађаја.Тако смо нпр. у Штрпцу организовали концерт духовне и изворне музике на коме су наступили протосинђел Серафим и група ”Србче”, дечији црквени хор ”Цар Душан”, КУД ”Цветко Грбић” и певачка група Сиринићке Жупе. У Јасеновику и Ораховцу смо организовали прелепа и веома корисна предавања Александре Нинковић Ташић, делили смо пажљиво биране књиге најбољим ученицима по завршетку школске године итд. И убудуће ћемо сасвим сигурно наставити и са оваквом врстом рада.

Фото: Лична архива
  • Колико су људи из дијаспоре упознати са животом Срба на Косову и Метохији?

Претпостављам да Ваше питање долази због тога што долазим из расејања. Истина је да сам претходних отприлике деценију и по живео у Белгији, али због природе посла и пословних обавеза, сем одласка у наше цркве у Бриселу и Антверпену недељом и празником, нисам био превише укључен у живот и активности наше заједнице у тој земљи.

Мислим да захваљујући могућностима које пружа интернет Срби у ресејању, у погледу информисаности о дешавањима и животу Срба на Косову и Метохији, нису у лошијем положају од Срба у матици.

Можда бисмо могли да поставимо и питање колико су Срби у матици упознати са животом наше браће и сестара на Косову и Метохији?

Рекао бих да је то на првом месту ствар тога колико је неко заинтересован да сазна како живе Срби на Косову и Метохији, а не питање могћности да се дође до информација.

Мислим да то потврђује и пример наших пријатеља из Чешке који нити су Срби, нити говоре српски али су ипак добро упућени у прилике на Косову и Метохији и због тога већ годинама доносе помоћ за наш народ тамо.

Препоручујем свима, било из матице било из расејања, који су у могућности, да бар једном оду на Косово и Метохију, јер ће тек на тај начин стећи потпуну и исправну слику о животу нашег страдалног народа који тамо живи.

Нека, како каже свети Владика Николај Охридски и Жички, скину капе у свети дан Видовдан, и на светој земљи косовској нека се поклоне светим душама крстоносних праотаца својих. Гледајући Србе на Косову и Метохији видеће живу Лазареву војску.

Борба за Косово и метохију не води се само са оружјем у руци

Тужно је слушати наше интелектуалце када о Косовском завету говоре као о неком апстрактном питању а још горе је када о њему говоре као о миту. Косовски завет није никакво апстрактно питање нити је питање које припада неком прошлом времену, а сасвим сигурно није никакав мит. Косовски завет је не само живо него и горуће питање које се пред нас као православне хришћане поставља свакога дана. Свакога дана нас питање Косова и Метохије, али и друга питања из нашег свакодневног живота са којима се суочавамо, стављају пред избор, да ли ћемо служити Богу или мамону (Лк. 16,13), односно да ли ћемо изабрати царство Небеско или земаљско.

Уз то, важно је да имамо у виду да се борба за Косово и Метохију не води само са оружјем у руци па да према томе ни Косовски завет није везан само за рат. Борба за Косово и Метохију се води свакога дана, на различите начине, и свако је води у складу са даровима које је добио од Бога и у складу са својим могућностима. Ми свој допринос заједничкој борби дајемо управо овим добротворним акцијама.

Одлазак у рат подразумева спремност да се жртвује свој живот што представља и највећи израз љубави у складу са Христовим речима “Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје,“ (Јн. 15, 13).

Не само да сам спреман него се и надам да ћу бити у прилици да дам свој одговор и на том најважнијем и последњем испиту. А мој одговор може бити само један, исти онакав как је дао честити кнез Лазар, исти онакав какав је дао мој прадеда, носилац Албанске споменице, исти онакав какав су дали јунаци са Паштрика и Кошара.

  • Како ступате у контакт са дародавцима како знате коме је помоћ најпотребнија?

Што се тиче одређивања примаоца помоћи у томе нам помажу поштовани оци које познајемо, свештеници и јеромонаси, затим наши пријатељи, укључујући и пријатеље из центара за социјални рад са простора Косова и Метохије, али нам се неретко јављају и сами они којима је потребна помоћ. Дешава се да за некога коме је потребна помоћ сазнамо и из текстова из гласила, па онда уз помоћ пријатеља који живе у близини дођемо до тих људи. На пример, из Вашег текста смо сазнали за Јану Перић из села Бољевце тако да јој је помоћ стигла свега неколико дана пошто је текст објављен.

После текста који је прочитао на порталу Ризница Димитрије је однео помоћ Јани Перић из Бољевца

Што се тиче дародаваца, на то питање смо делимично одговорили када смо рекли да се помоћ прикупља у кругу наших пријатеља. Осим тога унапред упутимо позив путем друштвених мрежа па нам се на тај начин јављају и људи које лично не познајемо. Имамо обичај, од самог почетка, да увек по завршеној акцији објавимо извештај са именима приложника и оних којима је помоћ уручена, тако да су људи током времена стекли поверење у нас и наш рад па нам се захваљујући томе и јављају. Наравно, захвалност дугујемо и пријатељима новинарима који пишу о нашим акцијама. Увек и сами дајемо прилоге, подразумева се, а осим тога сносимо и трошкове пута, смештаја и слично“.

Благодаримо Господу Богу што нам је дао Косово и Метохију

  • Шта прво помислите кад се после успешне акције вратите кући?

Најпре, наравно, заблагодаримо Господу што смо мирно и срећно, у здрављу душе и тела, отишли на Косово и Метохију и вратили се, и успешно спровели све оно што је било планирано а што без Божије помоћи не би било могуће. Захвалимо се дародавцима и напишемо извештај о спроведеној акцији како би сви они који су дали прилог знали да је оно што су послали стигло до онога коме је намењено.

И, наравно, у разговору оживљавамо све оне лепе тренутке који су остали иза нас и разматрамо датум следећег одласка.

Фото: лична архива
  • Шта себи кажете када дођете, а шта када одете са Косова и Метохије?

Организација једне акције попут ове коју смо управо завршили захтева озбиљне припреме неко време унапред али и на самом терену, тако су први тренуци по доласку на Косово и Метохију посвећени управо питањима организације и реализације саме акције.

Затим следи радост због сусрета са нашим пријатељима и радост због посета светињама и другим местима које обилазимо.

Кад посетите Бањску и Девич, кад вас испуни благодат пред кивотима српских светитеља у Пећкој патријаршији и поклоните се Пећкој Красници, чујете пој дечанских монаха и целивате мошти Светог Краља Стефана Дечанског, кад видите неописиву лепоту Милутинове Грачанице и Богородице Љевишке, кад прошетате Шадрваном и попијете гутљај воде на Шадрванској чесми у Призрену, кад заспите у Светим Архангелима слушајући жубор Бистрице, кад са узвишења на коме се налази Гориоч видите сву лепоту Метохије испод вас, кад се причестите на Светој Литургији у Зочишту, осетите мирис тамјана у Драганцу, кад запалите свећу на Газиместану и узмете одатле шаку земље да је чувате у кући као светињу, кад на сваком месту доживите гостољубље какво, чини ми се, само Срби умеју да приреде, кад пробате чашу ораховачког вина или парче домаће косовске пите, кад вас у свакој кући дочекају као род најрођенији и са вама ломе погачу… онда имате и чега да се сећате и чему да се радујете пред сваки нови одлазак на Косово и Метохију.

А када одемо одатле? Благодаримо Господу Богу што нам је дао Косово и Метохију, “понос и утеху, и непресушни извор најузвишенијих надахнућа; Чистилиште савести свих поколења до краја времена.“, како каже Свети Владика Николај.

Косово је “наша народна Голгота али у исто време наше народно васкрсење, духовно и морално,“ да се опет послужим речима овог златоустог проповедника васкрслог Христа.

Биографија

Димитрије Марковић је рођен 7. новембра у навечерје празника Светог Димитрија. Одрастао је у Словачкој, а српски научио тек после пресељења у Србију. Његов прадеда се такође звао Димитрије, преживео је Албанску голготу и пробој солунског фронта.Осим словачког говори,чешки и енглески. Осим хуманитарним радом бави се и превиђењем. Са чешког превео књигу “Европске интеграције без илузија“ бившег чешког председника и иностраног члана САНУ, Вацлава Клауса и “Како иступити из ЕУ“, професора Петра Маха, Клаусовог саветника. Марковић се и сам бави писањем. Објавио је књигу “Европска унија, највећа превара 21. цека“. Књига је настала од материјала који је користио на трибинама под истим насловом

Аутор је већег броја чланака а теме којима се бави највише су у вези са православљем, породицом и Косовом. Није члан ни једне странке и сарађујем са бројним појединцима који су се на делу показали као родољуби. Имао је част да сарађује са чешким послаником и председником Удружења грађана “Пријатељи Срба на Косову“, Јарославом Фолдином. Сарађивао је и са Вацлавом Дворжаком, чешким режисером, аутором филма “Отето Косово“. Априла ове године се трајно преселио у Србију а његова супруга је хематолог у ужичкој болници. За себе каже да му је порука блаженопочившег Патријарха Павла основни мото који следи у живиту “Проћи ће све, само душа, образ и оно што је добро остају заувек.

Иван Миљковић

Повезани чланци

Back to top button